Притисци Зеленског заоштравају односе са савезницима

Снажан притисак украјинског лидера Володимира Зеленског да се Украјина брзо придружи ЕУ подиже тензије са европским престоницама у време када Вашингтон преиспитује континуирану подршку Кијеву, преноси Фајненшел тајмс, позивајући се на изворе.

Према писању листа, одбијање лидера ЕУ да убрзају приступање Украјине подстакло је фрустрацију у Кијеву, а све више евроскептична реторика администрације поткопава напоре за проналажење компромиса.

Високи украјински званичници искористили су недавне састанке са колегама из ЕУ и САД да критикују начин на који Европска комисија поступа са проширењем и да инсистирају на бржем распореду, инсистирајући да је Бриселу потребна Украјина у блоку колико и Кијев жели да се придружи, према речима седам званичника присутних на тим разговорима.

„Чланство није поклон”, рекао је један од званичника, који је желео да остане анониман.

Како је навео, могуће је да постоји извесно незумевање у Кијеву око тога.

„Они кажу: ‘Дужни сте нам’. А то није од помоћи”, рекао је други званични.

Према речима још једног извора, постоји „прави проблем са Украјином”.

„Зеленски и његов тим никада нису имали право разумевање како проширење функционише”, објаснио је званичник.

Лидери ЕУ су раније овог месеца дали зелено светло за зајам од 90 милијарди евра Кијеву како би стабилизовали своје финансије и омогућили му да купи више оружја у одбрани од руског рата.

Зајам је деблокиран након изборног пораза мађарског премијера Виктора Орбана, који је задржавао новац.

Иако су споразум о зајму и учешће Зеленског на самиту на Кипру прошле недеље помогли да се делимично смањују тензије и даље постоји велика разлика између Кијева и Брисела око процеса приступања, наводи британски лист.

Немачки канцелар Фридрих Мерц је ове недеље рекао да наде Кијева за брз улазак „нису реалне”, додајући да цена било каквог мировног споразума који би резултирао чланством у ЕУ „може бити да део територије Украјине више није украјински”.

Украјини је додељен статус кандидата за ЕУ ​​у јуну 2022. године, четири месеца након руске инвазије.

Зеленски је захтевао 2027. годину као датум приступања, али су се престонице ЕУ успротивиле тој идеји. Француска и Немачка су последњих недеља предложиле фазни процес у којем би Украјина добила „симболичне” бенефиције и постепени приступ механизмима ЕУ у замену за испуњавање прекретница у реформама.

Званичници су рекли да би то значило најмање деценију пре стицања пуноправног чланства.

На питање новинара у Кијеву прошле недеље о француско-немачкој идеји, Зеленски је позвао ЕУ да „буде фер” и поручио да Украјини није потребно „симболично чланство у ЕУ”.

„Украјина се брани и дефинитивно брани Европу. И не брани Европу симболично – људи заиста гину. Бранимо је свим што имамо, свом снагом. Бранимо заједничке европске вредности. Верујем да заслужујемо пуноправно чланство у Европској унији”, поручио је Зеленски.

Он је наложио својим дипломатама да не учествују у било каквим дискусијама са владама ЕУ о таквим предлозима и да разговарају само о пуноправном чланству у ЕУ, рекла су два висока украјинска званичника за Фајненшел тајмс.

На Кипру је неколико лидера ЕУ покушало да обузда очекивања украјинског председника, рекле су две особе упознате са разговорима.

„Морао је да чује неке сурове истине. Неће бити тако лако као што мисли”, рекао је четврти званичник.

Ипак, Зеленски је одлучан да промовише свој максималистички став, тврде високи украјински званичници.

Један од високих украјинских званичника рекао је да Кијев верује да ће ЕУ постати „реалнија с временом” и приближити се украјинском ставу.

Више дипломата ЕУ је рекло да разумеју притисак под којим је Зеленски био након четири године рата и да саосећају са његовом фрустрацијом, истовремено нагласивши да процес проширења мора остати заснован на заслугама.

Истакли су и да је са престанком директне војне и финансијске подршке САД, ЕУ сада најважнији партнер Украјине.

„Ми смо једини пријатељи које има, тако да би му можда било боље да ћути”, рекао је један од званичника.

Дипломате и званичници ЕУ рекли су да су напори земље у области реформи смањени, посебно у критичној области владавине права и мера против корупције.

Указали су и на пропуштене рокове током прошле године за спровођење закона који би омогућили Кијеву да добије већи приступ тржиштима блока за енергетску и индустријску робу.

„Њихов притисак на унутрашње реформе је застао. То није добро и сви то знају”, додао је званичник.

Кијев се такође опире захтеву Брисела да повећа порезе на предузећа као услов за исплату дела кредита од 90 милијарди евра, тврдећи да би то било исцрпљивање економије која већ трпи трошкове рата, пише ФТ.