Петер Мађар одредио министре будуће владе: Највише критика изазвало именовање зета

Влада која се сада формира није Фидесова, већ много више нека врста „Анталове“ (Јожеф Антал, први демократски изабрани премијер Мађарске). Исти је вредносни оквир – евроатлантска опредељеност, либерална парламентарна демократија и правна држава, казао је за лист Непсава Јожеф Кајди, некадашњи државни секретар у Анталовој влади.

Петер Мађар је у четвртак коначно утврдио своју листу министара. Габор Пошфаи биће министар унутрашњих послова, а Мартон Мелетеи-Барна водиће Министарство правде. Будући премијер именовао је укупно 16 министара.

Министар у кабинету премијера биће Балинт Руф док ће министарка образовања бити Јудит Ланерт. Ниједно од њих двоје не би било лако сврстати уз одлазећу владајућу странку.

Међутим, будућа заменица премијера и министарка спољних послова Анита Орбан, као и Давид Витези, који ће заменити Јањоша Лазара на месту министра саобраћаја и инвестиција, били су у Орбановој влади.

Будући министар финансија Андраш Карман такође је радио као државни секретар Виктора Орбана, док је кандидат за министра одбране Ромулус Русин-Сенди био начелник Генералштаба.

Викторија Лоринз, победничка посланица из Капошвара, водиће Министарство за село и развој насеља, док ће бивши потпредседник компаније Шел, Иштван Капитани, преузети Министарство привреде и енергетике.

Жолт Хегедуш водиће Министарство здравља, док ће Шаболч Бона убудуће управљати Министарством за пољопривреду и прехрамбену привреду. Вилмош Катаи-Немет, као први слепи министар, добиће ресор социјалне и породичне политике, док ће Золтан Танач бити министар науке и технологије.

Ласло Гајдош, директор зоолошког врта у Ниређхази, такође ће добити ресор који већ дуго не постоји: биће министар задужен за животну средину, док ће Золтан Тар, који од самог почетка симпатше Петера Мађара, бити задужен за друштвене односе и културу.

Јожеф Кајди не сматра одлучујућим то што део будућих министара долази из ранијег Фидесовог окружења.

„Онај некадашњи Фидес није исто што и данашњи“, формулирао је.

„Ја се, на пример, од 2010. године борим против „Немзети Егyüттмűкöдéс Рендсзере“ (Систем националне сарадње који се везује за Орбана)“, приметио је Кајди, додајући да је корисније састав кабинета посматрати не из идеолошког, већ из стручног угла.

„Већина кандидата за министре пре свега су стручњаци, а тек потом политичари“, рекао је овај експерт.

Пошто је Јожеф Кајди у време Јожефа Антала као државни секретар водио Канцеларију премијера, посебно смо га питали о будућем канцеларијском министру Балинту Руфу.

„Ова позиција је кључна за координацију рада владе, на неки начин то је продужена рука премијера“, рекао је Кајди, наглашавајући важност искуства у јавној управи.

Он је оценио да, иако је Руф након 2006. године радио у Канцеларији премијера и био шеф кабинета Габора Фодора, то не представља својеврстан „бланко чек“. Према његовим речима, Руф је вероватно добар стручњак и могао би се показати успешним на тој функцији, али ће му упркос томе бити неопходни искусни чиновници у тиму.

Нова влада а и министар Балинт Руф као једну од кључних обавеза наводи објављивање досијеа о агентима. Међутим, поводом тога Јожеф Кајди је упозорио на опрез.

Подсетио је да су документи већ у време политичке транзиције били непотпуни. Многи списи су нестали, а некима се могло и манипулисати. „У томе има много мина“, нагласио је.

Бивши државни секретар ипак оптимистично гледа на нову владу, у којој види и обнову и стручни потенцијал. Истовремено, не сматра, на пример, неутемељеним питање да постављање Габора Пошфаја, који нема искуство из области безбедности већ долази из спортског менаџмента, на место министра унутрашњих послова може бити контроверзно.

„Али ни то не видим као фаталан проблем“, додао је.

Јожеф Кајди је и овде указао да се мањкавости могу превазићи ако иза министра стоји снажан стручни тим. Посебно је нагласио да је у сваком случају напредак то што би, након Шандора Пинтера, Министарство унутрашњих послова могло да се врати својој класичној улози у области безбедности. „То је само по себи позитиван правац“.

Додао је да то што ће спорт такође бити у надлежности тог министарства није посебан проблем, јер ће образовање и здравство коначно бити издвојени из „полицијског министарства“ и добити самосталне ресоре.

Кандидатура Мартона Мелетеи-Барне за министра правде изазвала је највише критика, јер је он зет сестре Петера Мађара. Тако да будући премијер у владу именује свог шурака.

Према Кајдију, стручна оспособљеност није спорна, али је у избору могло бити важног утицаја лично поверење. Он је указао да је мађарском правном систему потребне темељне реформе, што додатно оправдава именовање поузданих и дуго познатих особа.

Оптужбе за непотизам Јожеф Кајди сматра претераним. По његовом мишљењу, личне везе саме по себи нису искључујући фактор, ако је особа и стручно компетентна.

Такође сматра да је Золтан Тар, као министар задужен за друштвене односе и културу, „добар почетак“.

Према Кајдију, у том ресору ће му вероватно помагати државни секретари, док за изградњу друштвених односа као предност има и верска позадина будућег министра.

Опозициони Фидес је највише критиковао именовање Јудит Ланерт за министарку образовања. Проблематичним су сматрали то што је на свом Фејсбук профилу раније поставила профилну слику са рамом у бојама дугине заставе и „Фрее СЗФЕ“ (назив студентског и грађанског покрета који је настао у Мађарској 2020. године).

Јожеф Кајди је оценио да је Ланерт Јудит веома добар кандидат за чело ресора образовања, и да чак ни десничаре који су прешли из Фидеса у Тису неће одвратити један споран оквир на профилу.

Што се Габора Пошфаја тиче, он има све особине да буде добар министар унутрашњих послова, рекла је за Непсаву Моника Ламперт.

Бивша социјалистичка политичарка, која је и сама била министарка унутрашњих послова од 2002. до 2006. без претходног искуства у безбедносним структурама, оценила је да ефикасност ове функције пре свега зависи од политичке тежине и личности.

„Министар унутрашњих послова је цивилан, одлучан и способан руководилац. То је особа која ужива поверење премијера и способна је да доноси политичке одлуке“, рекла је она.

Према њеним речима, стручна питања из области полиције треба да буду у надлежности руководства полиције, док је задатак министра пре свега да постави политички правац.

Говорећи о именовањима Мађара, Ламперт је нагласила важност односа поверења. Између Пошфаја Габора и будућег премијера већ је раније развијена блиска сарадња, што, по њеном мишљењу, може бити стабилна основа за рад.

„Ова особа је по својој досадашњој каријери одлучна и способна за доношење одлука“, рекла је, напомињући да је Пошфај био оперативни директор странке Тиса.

„Ако обезбеди да нема политичког притиска и да се сваки злочин истражује, биће добар министар унутрашњих послова“, додала је.

Уставни правник и политиколог Ричард Сентпетери-Нађ рекао је за Непсаву да ће чињеница да су на чело министарстава углавном постављени стручњаци довести до тога да ће се у влади сучељавати различити секторски и професионални интереси.

Он очекује да ће поново бити одржаване праве седнице владе, за разлику од оних које су, како је рекао, под Орбаном биле само формалност.

Према његовом мишљењу, Андраш Карман, министар финансија, имаће кључну улогу у томе јер ће морати да одлучује коме ће од појединих ресора ићи више или мање буџетских средстава.

„Почиње једна класична врста управљања државом у Мађарској, од коју смо се већ одвикли”, рекао је аналитичар.

Према његовом мишљењу, поједини чланови владе тек временом могу постати политичке „атомске бомбе“. На пример, сматра Сентпетери, именовање шурака Петера Мађара за министра тренутно не представља велики скандал. Све то, као и много тога другог, може постати значајно за бираче тек ако Тиса у будућности буде лоше управљала државом.

Ипак, почетак рада владе он види као релативно миран и у скорије време очекује управљање без већих конфликата.

„Следи рашчишћавање хаоса, на седницама владе биће стручних расправа, али Мађар након последње две године има ауторитет и сви ће стати иза заједнички донетих одлука“, прогнозирао је.

По њему, огромно интересовање и „одушевљење“ за Тису не може и не треба стално да се одржава.

„Не може се сваког месеца организовати прослава на Кошутовом тргу“, рекао је, алудирајући на то да владајућа странка велику манифестацију повезује са полагањем заклетве Мађара Петера као премијера 9. маја.

(Данас)