Тужилац Марковић у Скупштини подржао антиблокадни механизам, али упозорио да правосуђе не сме да воде „издиктирана имена“

У Дому Народне скупштине Србије јуче је одржано прво јавно слушање о изменама сета правосудних закона, поводом мишљења експерата Венецијанска комисија, а министар правде Ненад Вујић представио је предлоге нових законских решења.

Посебну пажњу током расправе привукло је излагање заменика главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и члана радне групе Миодрага Марковића, који је изнео низ примедби, али и подршку појединим решењима из нацрта закона, уз упозорење на опасност концентрације моћи и злоупотребе дискреционих овлашћења у правосуђу.

Марковић је оценио да је решење о спуштању цензуса за доношење одлука у Високом савету тужилаштва са осам на шест гласова „оптимално“, јер се тиме избегава могућност блокаде система и ситуације у којој тужилаштва остају без руководилаца.

„Имали смо прилике да видимо како то изгледа у пракси. Главном јавном тужиоцу истекне мандат, он више не може да обавља ту функцију, Високи савет тужилаштва није поставио новог, нити вршиоца функције, и онда тужилаштво постаје обезглављено“, навео је Марковић.

Он је подсетио да су се такве ситуације у пракси решавале тако што су текуће послове привремено преузимала лица одређена годишњим распоредом, али је нагласио да су та лица могла да обављају искључиво техничке послове.

„Они су могли да се баве само текућим пословима, превасходно техничке природе, као што је потписивање платних листа да би запослени примили зараде, заступање тужилаштва пред другим државним органима и слично. Али јавно тужилаштво без главног јавног тужиоца може се наћи у озбиљним проблемима. Ми једноставно имамо традицију још од Првог светског рата да тужилаштво мора да има руководиоца, мора да има главу“, поручио је.

Ипак, Марковић је изразио резерву према идеји да се чланови Високог савета тужилаштва по функцији, пре свега врховни јавни тужилац и министар правде, искључе из права гласа.

„Ја мислим да су и Врховни јавни тужилац и министар правде пуноправни чланови Високог савета тужилаштва. Самим тим, они имају сва овлашћења која имају и остали чланови. Зашто искључивати та два члана из могућности да гласају?“, упитао је Марковић.

Посебно оштар био је када је говорио о начину избора чланова појединих комисија унутар правосудног система, називајући досадашњу праксу „октроисаним чланством“.

„Појавио се известилац из реда чланова Високог савета тужилаштва који је предложио одређена имена. Имена су практично издиктирана. Не знам како се дошло до тога да баш ти људи буду чланови те комисије. Зашто они, а не неко други?“, навео је.

Он је истакао да је проблематично то што се кандидати појављују без јавног позива и без могућности да се заинтересовани тужиоци пријаве.

„Само се појави кандидат кога је предложио известилац. Нико други није знаао, а можда чак није ни могао да зна, да ће се уопште отворити питање упражњеног места у комисији“, рекао је Марковић.

Говорећи о значају комисије за приговоре, Марковић је упозорио да се њен рад не сме сводити на „техничка питања“, јер се пред њом могу наћи и веома озбиљне правне дилеме.

„Може се доћи у ситуацију да се разматрају врло озбиљна правна питања. И зашто некоме ко има капацитет да расправља о таквим питањима, а није близак гарнитури која се налази у Високом савету тужилаштва или неким другим центрима моћи, не би било омогућено да учествује?“, казао је.

Подржао је решење да се за такве функције расписују јавни позиви, како би сви заинтересовани носиоци јавнотужилачке функције имали могућност да конкуришу.

„Сви који су заинтересовани треба да имају могућност да се пријаве за учешће у тој комисији“, нагласио је.

Марковић је посебно упозорио на опасност дискреционих овлашћења код избора вршилаца функције главних јавних тужилаца и привремених упућивања.

„Имали смо прилике да видимо како је то изгледало до сада. Опет бисмо дошли у ситуацију да се постављају јавни тужиоци за које нико не може знати на основу којих критеријума су изабрани“, поручио је.

Према његовим речима, решења о постављењу често нису имала суштинско образложење.

„Све се сводило на препричавање биографије лица које је постављено. Није постојало право образложење зашто баш то лице, а не неко друго“, рекао је Марковић.

Он је закључио да би нови закон морао да иде у правцу смањења сваке врсте произвољности у одлучивању.

„Свака могућност да се искључе дискрециона овлашћења и било каква произвољност у одлучивању је, по мом мишљењу, веома позитивна. То је нешто што би требало да остане у коначном мишљењу које ће доћи пред Народну скупштину“, закључио је Марковић.

В.В. / Васељенска