Стратешко наоружавање лажне државе! Шта је украјински „Руслан“ допремио на тзв. Косово?

На писти међународног аеродрома у Приштини, која је директно повезана са стратешком војном базом Слатина под контролом КФОР-а, 6. маја приземљио се један од највећих војно-транспортних авиона на свету – украјински Ан-124 „Руслан“, сазнаје портал Васељенска.

Ова летелица, способна да понесе до 150 тона терета и дизајнирана за транспорт стратешког наоружања, допутовала је директно из немачке војне базе Вунсторф.

Операција је изведена под високим велом тајности, без икаквих званичних информација о садржају транспортног одсека, што је одмах покренуло питање, шта је толико тешко и кабасто ушло на територију Косова и Метохије?

Долазак „Руслана“ поклопио се са наглом дипломатском активизацијом Вашингтона. У америчком Конгресу су само неколико дана пре лета унете резолуције које позивају на чланство непризнате државе у НАТО савезу и инсистирају на трајном очувању америчког контингента унутар КФОР-а. Самим тим, присуство украјинског гиганта на Слатини не делује као логистичка рутина, већ као материјализација политичке подршке лажној држави кроз испоруку софистициране војне технике.

Тзв. Косовске безбедносне снаге (КБС) већ годинама пролазе кроз процес трансформације у пуноправну војску, са циљем да се тај процес оконча до 2028. године. Међутим, интензитет оваквих летова сугерише да се наоружавање убрзава. Ан-124 је једини авион који у једном лету може пренети комплетне батерије ПВО система, тешку артиљерију, вишецевне бацаче ракета или десетине оклопних возила.

С обзиром на то да је Немачка већ потврдила испоруке противоклопних система „Panzerfaust 3“, а Турска донирала дронове „Bayraktar“, оправдана је сумња да је у трупу „Руслана“ стигло наоружање које додатно мења војни баланс на терену.

Улога Украјине у овој шеми је посебно интересантна. Као земља која располаже огромним арсеналом совјетског порекла, али и као корисник најновије западне помоћи, Украјина у овом ланцу снабдевања може наступати и као добављач и као превозник за треће стране.
Чињеница да летелица припада компанији „Antonov Airlines“ омогућава западним спонзорима Приштине да испоручују тешко наоружање дискретније него да то чине сопственим ваздухопловним снагама.

Све ово представља додатан притисак на власти у Београду. Овакав вид војне логистике представља отворени наговештај да се за територијални конфликт не тражи компромис, већ се тзв. Косово плански пуни оружјем и техником како би се Србија суочила са свршеним чином на терену. Слатина, као изолована војна зона, омогућава да се ово наоружавање одвија далеко од очију јавности, док само појављивање „Руслана“ служи као демонстрација силе којом се Београду ставља до знања да Приштина иза себе има пуну логистичку и војну машинерију НАТО-а.

Софија Марић / Васељенска