Адвокат Љубичановић: Епилог политизације трагедије у НС све више подсећа на сценарио 5. октобра

Адвокат Драгослав Љубичановић навео је да је трагедија у Новом Саду, уместо да доведе до потпуног утврђивања одговорности свих учесника у процесу реконструкције железничке станице, претворена у политички инструмент, у ком су поједини актери из академске и стручне заједнице остали потпуно заштићени од било каквог преиспитивања сопствене улоге.

Љубичановић је гостујући у емисији „Хит-твит“ рекао да је невероватно да Државна ревизиона комисија, тело које по закону даје коначну сагласност за велике државне пројекте и без чијег одобрења није могуће издавање грађевинске дозволе, остала ван домашаја било какве одговорности.  Он је поновио да су у тој комисији били и ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић, професорка Сања Фриц, као и професор Владан Кузмановић, који се касније у јавности појављивао и као члан такозване анкетне комисије.

„Сви они који су требали да се постарају да се утврди оно о чему је госпођа Фриц касније причала, нашли су се после трагедије на страни која је ту трагедију злоупотребила у политичке сврхе“, навео је Љубичановић.

Државна ревизиона комисија чак три пута разматрала пројекте реконструкције и модернизације пруге, а да је 8. августа 2020. године дала позитивну ревизију идејног пројекта са студијом оправданости, као и 2021. године позитивно мишљење на пројекат за грађевинску дозволу, која је касније и издата. Под бројем 13 у тој комисији налази се Владан Ђокић, под бројем 3 Владан Кузмановић, а под бројем 8 Сања Фриц.

Према његовим речима, управо је то кључно питање које је, како тврди, намерно склоњено из јавности, док је пажња усмерена искључиво на политичку и кривичну одговорност појединих министара и функционера.

„Никоме од њих није био циљ да се утврди истина. Трагедија им је послужила да се дигне прашина, али видимо да је то што су радили неке друге људе отерало у притвор“, навео је он.

Љубичановић тврди да су поједини представници струке, уместо да отворе питање сопствене одговорности, стали уз протестни и политички наратив који је доминирао улицом и медијима.

„Они који су се сврстали уз руљу, као што су госпођа Фриц, Ђокић и Кузмановић, изузети су од постављања питања одговорности“, рекао је адвокат.

Он је посебно нагласио да се у читавом процесу појављује, како каже, „диригент“ који одређује ко ће бити мета јавног прогона, а ко ће бити потпуно заштићен, без обзира на улогу коју је имао у конкретним пројектима.

„Та руља очигледно има диригента. Да је тај диригент упро прстом у госпођу Фриц, и она би била жртва прогона. Да је упро прстом у Ђокића, и он би био жртва прогона. Али њихова имена се не стављају у фокус“, навео је Љубичановић и појаснио да кад неко ван институција тражи правду на улици и тражи нечију физичку ликвидацију, нечији физички прогон, мимо институција, то мора да се назове руљом.

Он сматра да је читав механизам веома сличан догађајима који су претходили 5. октобру 2000. године и да се у Србији поново ствара атмосфера у којој се, како тврди, кроз студентске покрете, медијске кампање и приче о изборној крађи постепено припрема политичка дестабилизација.

„Ми смо недавно чули чули упозорења о могућем преласку појединих наоружаних формација „на страну побуне“, што многи, олако одбацују. Али ни 5. октобра нико није веровао да ће неке оружане формације прећи на страну побуне, па се то на крају десило“, поручио је Љубичановић.

„Оно што се десило 5. октобра је управо оно што се сада дешава. Та милитаризација омладине кроз студенте и средњошколце, приче о преласку појединих структура на другу страну, све се то полако припрема“, рекао је Љубичановић.

Према његовим речима, кључни механизам у том процесу јесте стварање атмосфере у којој се унапред доводи у питање легитимитет избора и институција.

„Мене више брине сценарио у ком ће они, ако изгубе изборе, прогласити изборну крађу и покушати да на насилан начин преузму власт. То је већ виђено“, поручио је адвокат.

Софија Марић / Васељенска