Блокадерски програм: прво рушење Пионирског парка, па Кућа цвећа

Предраг Александрић - ФОТО (Илустрација)

Предраг Александрић - ФОТО (Илустрација)

Објава новинара Предрага Александрића из Грађанског покрета грађана на друштвеној мрежи Икс изазвала је пажњу јавности, јер је у неколико реченица сажела оно што би се могло назвати симболичким „блокадерским програмом”, обрачун са политичким неистомишљеницима.

Александрић је у објави навео шта би урадио када би постао градоначелник Београда.

„Када бих постао градоначелник Београда, првог дана бих решио Пионирски парк, сравнио са земљом све што му не припада. Другог дана бих организовао свечани пријем за градоначелнике Загреба, Сарајева, Подгорице, Скопља, Љубљане и Приштине. Наравно, све бих их одвео у Кућу цвећа”, написао је Александрић.

Ова објава отворила је нову полемику о томе шта политички кругови блиски блокадерском покрету заправо нуде као програм за Београд. Уместо конкретних планова за саобраћај, инфраструктуру, комуналне проблеме, школе, вртиће или безбедност грађана, у први план се стављају насилне акције, уклањање онога што се не уклапа у њихову визију јавног простора и политичко враћање на идеолошке обрасце бивше Југославије.

Посебну пажњу изазвао је део објаве у којем Александрић помиње градоначелнике Загреба, Сарајева, Подгорице, Скопља, Љубљане и Приштине, као и намеру да их одведе у Кућу цвећа. Тиме је послата јасна политичка порука, да би Београд, у таквом концепту, био мање престоница Србије, а више позорница за обнову југословенске носталгије и регионалног политичког симболизма.

Пионирски парк је последњих месеци постао једно од места око којих се преламају политичке тензије у престоници. Зато формулација да би се „првог дана” све што „не припада” парку „сравнило са земљом” није прошла незапажено. Она се тумачи као показатељ политичке нервозе и недостатка стварног програма, у којем се урбанистичка и политичка питања своде на обрачун са симболима.

Ова објава додатно је учврстила утисак да део блокадерске сцене своју политичку понуду гради пре свега на негативном односу према актуелној власти и њеним симболима, док се конкретна решења за свакодневни живот грађана Београда ретко помињу.

У том смислу, Александрићева порука може се читати као сажетак једног ширег политичког обрасца, прво рушење, потом идеолошка церемонија. Управо због тога је ова објава у јавности препозната као својеврсни „блокадерски програм” у којем је важније шта треба уклонити и коме се симболички поклонити, него шта треба изградити и како решити проблеме грађана.

Политика