ЕУ да убрза проширење и отвори Шенген за Западни Балкан

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је данас у Бриселу да је кључна порука Србије на неформалном састанку министара спољних послова Европске уније и Западног Балкана била да Европа треба да убрза процес интеграција и што пре отвори шенгенски простор за регион.

Он је оценио да су „тврде границе“ између земаља Западног Балкана озбиљна препрека слободном кретању људи и економском развоју, наводећи да оне „прекидају крвоток живота, породица, туризма и привреде“.

Отварање Шенгена

Према његовим речима, отварање пуног потенцијала Шенгена донело би око 50 милијарди евра нове економске активности, без утицаја на безбедност Европске уније.

Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је данас да би са моментом примања целог региона Западног Балкана у шенгенски простор било откључано 50 милијарди евра нове економске вредности. Он је то рекао у Бриселу након неформалног састанка шефова дипломатије ЕУ и Западног Балкана, одговарајући на питање Танјуга да ли је на састанку било говора о предлогу председника Вучића да се цео регион Западног Балкана заједно прими у ЕУ.

Марко Ђурић је додао да би брже укључивање региона у европски економски простор допринело и смањењу тензија на Западном Балкану, уз истовремено јачање стабилности и сарадње.

Он је навео да су поједини министри током састанка подржали ове ставове и оценио да је укупна расправа протекла у конструктивном тону. Такође је истакао да Србија жели да процес европских интеграција настави да напредује без одлагања и без политички мотивисаних притисака.

Коментар министра на изјаве Марте Кос

На питање да прокометарише изјаву комесарке за проширење Марте Кос, која је уочи састанка рекла да није донета формална одлука да се Србији замрзну приступни фондови из Плана раста за Западни Балка, Ђурић је одговорио да му делује да у јавној комуникацији око теме употребе европских фондова постоји „политичке играрије“, са циљем да се стави одређени политички притисак и изврши одређени политички утицај на српске унутрашње односе.

Навео је да Србија својим деловањем није заслужила да буде третирана „као црна овца“ и оценио да је земља која предњачи у усвајању различитих законских и организационих и других корака на плану европских интеграција.

Ђурић о ускраћивању ЕУ фондова

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић коментарисао је и тврдњу да Србија не добија средства из развојних фондова због наводне одлуке ЕУ обична политичка манипулација која нема упориште у чињеницама.

Ђурић је нагласио да је и сама изјава европске комесарке за проширење Марте Кос потврдила да не постоји никаква формална одлука Европске уније о ускраћивању средстава Србији из Плана раста и да су тврдње о замрзавању фондова биле део политичког притиска и манипулације у јавном простору. Оценио је да у читавој јавној комуникацији око европских фондова постоји „мало политичке играрије“ са циљем вршења притиска на унутрашње политичке прилике у Србији, али је нагласио да остаје кључна чињеница, а то је да не постоји ниједна одлука ЕУ којом би Србији била ускраћена економска или развојна подршка.

Србија, како је рекао, напорно и вредно ради на спровођењу реформи и свих политичких, техничких и организационих корака неопходних за пуну подршку из европских фондова, и додао да су евентуална одлагања пре свега последица политичких процена, а не недостатка резултата Србије. Према његовим речима, Србија својим деловањем није заслужила да буде третирана као „црна овца“, јер предњачи у усвајању законских и институционалних мера у процесу европских интеграција.

О сукобу у Украјини

На питање кувајтских медија да прокоментарише најаве да би сукоб у Украјини могао ускоро да буде завршен и да ли би Србија могла да посредује у тим разговорима, Ђурић је одговорио да је Србија увек спремна да пружи добре услуге и да буде домаћин свих врста разговора.

Говорећи о глобалним околностима, Марко Ђурић је оценио да се свет суочава са дубоким променама, укључујући развој вештачке интелигенције, утицај друштвених мрежа и промене у глобалном геополитичком поретку.

Он је додао да се Србија издваја међу земљама Западног Балкана по економским резултатима и расту, као и да има значајан допринос регионалној стабилности.

Шеф српске дипломатије је говорио и о ситуацији у Босни и Херцеговини, наглашавајући да Србија подржава Дејтонски споразум и стабилност у региону, уз став да су унутрашња питања у надлежности политичких актера у тој земљи.

Значај дијалога Приштине и Београда

Он је указао и на значај дијалога Београда и Приштине, подсетивши да Заједница српских општина није формирана више од једне деценије, и да је то обавеза која је раније договорена у Бриселу.

Марко Ђурић је такође оценио да би предлог о истовременом пријему целог Западног Балкана у Европску унију био „најбољи могући корак“, јер би, како је навео, смањио тензије и омогућио слободно кретање људи и капитала.

Он је закључио да је Србија недвосмислено посвећена миру, европским интеграцијама и поштовању Повеље Уједињених нација, уз спремност да буде домаћин и посредник у међународним разговорима.

Министар се састао се данас, на маргинама састанка министара спољних послова ЕУ и партнера са Западног Балкана у Бриселу, са министром иностраних послова Холандије Томом Берендсеном.

Саговорници су разговарали о најзначајнијим питањима са билатералне агенде, као и о могућностима за даље унапређење сарадње у областима од заједничког интереса. Говорећи о процесу европских интеграција, Ђурић је истакао да Србија Холандију препознаје као важног партнера у процесу приступања Европској унији, имајући у виду њену значајну улогу у контексту динамике проширења.

Поновио је да је чланство у ЕУ стратешко опредељење и спољнополитички приоритет Републике Србије, додајући да би отварање Кластера 3 допринело убрзању преговарачког процеса. Министар Ђурић је указао на потенцијалне бенефите постепеног придруживања партнера са Западног Балкана шенгенском простору и Јединственом тржишту Европске уније. Подсетивши да је Холандија за Србију битан економски партнер и један од највећих страних инвеститора, шеф српске дипломатије изразио је спремност за додатно оснаживање односа,

Политика