Шмиту прети кривични прогон

Њемачки дипломата Кристијан Шмит, који броји посљедње дане у Канцеларији високог представника (ОХР) у БиХ, могао би, према тврдњама италијанског дипломате који претендује на мјесто генералног секретара Уједињених нација, бити процесуиран и то због финансијске злоупотребе положаја.

ОХР је дио БиХ од потписивања Општег оквирног споразума за мир 1995. и спада међу најдуговјечније међународне институције у постдејтонској ери Европе за коју је од настанка до данас искеширано око пола милијарде евра.

Нови високи представник требало би да буде именован до краја јуна, а све до тада у фотељи остаје Шмит иако је прије неколико дана, односно дан пред сједницу Савјета безбједности Уједињених нација (СБ УН) поднио оставку на мјесто које је, према тврдњама републичког врха, узурпира од половине 2021. када је и дошао у БиХ као избор Управног одбора Савјета за примјену мира (ПИК) који није ни дејтонска категорија.

Шмита, као високог представника, не признају ни Русија ни Кина, а управо је последња дебата СБ УН, одржана почетком седмице у Њујорку, потврдила да се шири став да ОХР-у и међународном протекторату истиче вријеме, с обзиром на то да се по први пут отворено говорило о ограничавању улоге високог представника те да та Канцеларија не може бити трајни механизам управљања јер процесе треба све више препуштати на домаће институције и лидере.

Упоредо са тим заокретима на геополитичком плану, почевши од промјена у спољној политици САД, огласио се и кандидат за генералног секретара УН Пино Арлаки ријечима да има шансе да Кристијан Шмит буде процесуиран због финансијске злоупотребе положаја ако се прикупи довољно доказа, али наглашавајући да је право питање зашто на Балкану још постоји високи представник.

– Нема потребе за тим. Ово је одраз старог униполарног свијета. Балканске земље требају да одбију наставак ове процедуре, зато што је увредљива. Зашто је земљи потребан надзор у име УН? То није одрживо, није у реду и није добро – рекао је Арлаки, који је социолог.

Он је указао да то није ни у сагласности са међународним правом.

– Имамо чврсте земље. Зашто им је потребан супервизор? Због рата и сукоба који се догодио прије 30 година? То је једноставно несхватљиво – сматра Арлаки који је и један од писаца Конвенције УН против транснационалног организованог криминала.

Сматра да су УН тренутно на најнижем нивоу у својој историји.

– Нико више не мари за УН и потпуно су маргинализоване у међународним кризама. Имамо три међународне кризе – Украјину, Газу и Иран. УН нису показале било какав важан став, пројекат, план, идеју о кризама, а требало је, јер је то главни мандат УН. Ако УН нису присутне у кризама, чему онда УН? – упитао је Арлаки који борави у Србији на међународној конференције „Међународно кривично право са освртом на заштиту животне средине“ у организацији Удружења за међународно кривично право.

Сличне оцјене у вези са постојањем и улогом ОХР-а годинама већ долазе из Српске, али не и из ФБиХ. Наводећи штету коју је направио Шмит, лидер СНСД-а Милорад Додик недавно је поновио да правници траже начин како процесуирати Шмита у Њемачкој, додајући да је укључен у малверзације по спекулацијама које долазе из Сарајева.

– Гањаћемо га лично, има за шта, опљачкао је међународне донаторе, узео је скоро два милиона евра, бесправно, није именован, па није могао да повлачи те паре. Питај Бога шта је још добио овдје – рекао је Додик, указујући да се доста спекулише о томе да је узео провизију од „Вијадукта“ и од технологија „коју хоће да увале за изборе“.

Професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву Срђан Перишић сматра да је сама оставка Шмита довољно говори о промјенама, а да у прилог томе иде и изјава италијанског представника.

– Почиње да се размотава клупко које су САД, Велика Британија и ЕУ, прије свега Њемачка, наметнуле прије пет година када су Шмита практично силом, без одлука СБ УН, поставили у фотељу високог представника. Италијански дипломата је знак да је САД, Русија и Кина све ближе заједничком рјешењу наспрам Велике Британије И ЕУ – навео је Перишић за „Глас“.

Они који су били у фотељи високих представника, њих осам укључујући и Шмита, службу у БиХ су, према недавној анализи „Гласа Српске“, завршавали са зарадом која се кретала између 0,45 и 1,3 милиона евра.

Шмит је, потписујући се као високи представник од 2021, донио 25 одлука којима је промијенио законодавство у БиХ, а највећи одјек су имале измјене и допуне Кривичног и Изборног закона те оног о финансирању институција на нивоу БиХ, уз наметање амандмана и на Устав ФБиХ.

Пун погодак

Одлуку Кристијана Шмита су прокоментарисали и у Стејт Департменту.

– Признајемо године преданог рада и достигнућа Шмита у БиХ. Његова одлука да напусти Сарајево долази у правом тренутку док међународна заједница заједно ради на окретању нове странице и деескалацији тензија у БиХ – саопштено је из те америчке институције, а пренијели медији.

Глас Српске