Забрана концерта Баје Малог Книнџе: Безбедност или двоструки аршини?

Док се уочи обиљежавања двадесет година од референдума поново појачавају политичке и идентитетске тензије, уз најаве концерата регионалних и свјетских звијезда попут Рикија Мартина, из Управе полиције стиже одлука која је отворила питање двоструких стандарда у Црној Гори.

Управа полиције забранила је одржавање концерта на којем је 21. маја у Пљевљима требало да наступи Мирко Пајчин, познатији као Баја Мали Книнџа. Пријаву је поднио Српски културни центар „Патријарх Варнава“, а из полиције је саопштено да је ријеч о „Спасовданском концерту“, како се наводи у самој пријави.

„Поступајући по предметној пријави, Одјељење безбједности Пљевља је, сходно Закону о јавним окупљањима и јавним приредбама, донијело рјешење којим се не дозвољава одржавање наведене јавне приредбе из безбједносних разлога“, наводи се у саопштењу Управе полиције.

Из Управе полиције додају да је безбједносним процјенама утврђено да постоји ризик од нарушавања јавног реда и мира, угрожавања безбједности грађана и имовине, као и „угрожавања људских права и слобода и посебних мањинских права и слобода“.
Такође се наводи да би „одржавање ове јавне приредбе потенцијално нарушило грађански и мултиетнички склад Црне Горе“.

Управо ова формулација отвара суштинско питање: на који начин један музички догађај може сам по себи бити оцијењен као ризик за „мултиетнички склад“, и по којим критеријумима се одређује шта је безбједносно прихватљиво, а шта није.

Јер, ако се као прихватљиви без проблема одржавају концерти различитих извођача са израженим културним, па и политичким набојем, онда се поставља питање да ли се у овом случају примјењују једнаки стандарди.

Овдје више није ријеч о музичком укусу, већ о принципу једнаке примјене правила. Забрана концерта Баје Малог Книнџе отвара дилему да ли одређени културни изрази у пракси носе већи степен сумње од других.

Посебну тежину даје чињеница да овакве одлуке доноси институција која је дужна да поступа строго у оквиру закона и без утицаја било каквих политичких или идеолошких квалификација.

Зато остаје отворено питање: шта се суштински промијенило, ако се и даље различито мјери оно што припада различитим културним и идентитетским просторима у Црној Гори?

ИН4С