Забрана Баје Малог Книнџе добила аплауз НВО сектора: Српска музика опасност за „грађанску Црну Гору“

Након што је Управа полиције забранила концерт Баје Малог Книнџе у Пљевљима, образлажући одлуку „безбједносним ризицима“ и могућношћу нарушавања „мултиетничког склада“, услиједила је и очекивана подршка дијела НВО сектора и грађанских активиста, који су ову одлуку поздравили као „одговорну“ и „закониту“.

Међутим, управо реакције које су услиједиле након забране можда су најбоље потврдиле суштинску дилему која се већ данима поставља у јавности – да ли у Црној Гори постоје културни и идентитетски изрази који су унапријед означени као непожељни?

Јер, у саопштењу НВО организација и активиста практично се не крије суштина проблема: концерт једног српског пјевача посматра се као потенцијална опасност по „грађански карактер државе“, „друштвену кохезију“ и „међунационални склад“.

И ту се отвара далеко озбиљније питање од самог концерта.

Какво је то друштво у ком музички догађај са српским националним предзнаком аутоматски постаје безбједносни проблем?

Посебно ако се зна да Црна Гора годинама без проблема организује и финансира бројне концерте, манифестације и јавне наступе са врло јасним политичким и идеолошким порукама — али се проблем јавља тек онда када је ријеч о извођачу који је популаран међу Србима.

Управо зато све више грађана ову забрану не доживљава као питање безбједности, већ као питање двоструких аршина.

Јер ако је критеријум „могућност подизања тензија“, онда би се исти принцип морао примјењивати на све. У супротном, долазимо до ситуације у којој се један културни простор сматра прихватљивим и пожељним, а други потенцијалном пријетњом.

А то онда више није прича о јавном реду и миру.

То је прича о селективној толеранцији.

Посебно је симптоматично што НВО сектор у овом случају поздравља забрану као побједу „грађанске Црне Горе“, иако би управо грађански концепт морао подразумјевати једнака права за све културне и идентитетске изразе — све док не позивају на насиље и мржњу.

Умјесто тога, јавности се шаље порука да је довољна сама могућност да се неко „осјети узнемиреним“ како би се оправдало ускраћивање права на јавни догађај.

И ту се долази до кључне контрадикције савремене Црне Горе.

Они који се годинама представљају као највећи борци против дискриминације и подјела, данас без задршке подржавају забрану концерта јер припада „погрешном“ културном и идентитетском оквиру.

Зато се више не поставља само питање зашто је забрањен концерт Баје Малог Книнџе.

Питање је — да ли је у Црној Гори српски културни простор постао прихватљив само док је тих, невидљив и политички стерилан.

Јер, ако један концерт постаје пријетња држави, онда проблем очигледно није у музици.

ИН4С