Они су славили отцепљење Црне Горе: Само један човек није хтео да дође

(фото:Воцап)
Прослава годишњице црногорске независности поново је отворила старе поделе у Црној Гори, али и изазвала жестоке реакције дела српске јавности, посебно због списка људи који су се појавили на догађају.
На једном месту нашли су се људи који су годинама представљани као љути политички противници — од Мила Ђукановића и Ранка Кривокапића, до актуелног премијера Милојка Спајића, појединих представника бивше власти, али и дела људи који су на власт дошли управо захваљујући гласовима српског народа и борби против ДПС режима.
Посебну пажњу изазвало је присуство Андрије Мандића, али и распопа Мираша Дедеића, док се у јавности коментарише и присуство Гојка Перовића, као и чињеница да је догађај одржан уз подршку и благослов дела структура блиских Митрополији црногорско-приморској.
И док су друштвене мреже гореле од коментара, многи су приметили једну ствар — на прослави није било Милана Кнежевића.
„Некоме је образ био пречи“
Управо због тога се у делу јавности сада прави јасна разлика између Кнежевића и осталих политичара из бившег просрпског блока.
Његове присталице тврде да није желео да учествује у слављу које за велики део српског народа представља болан датум и симбол раздвајања Србије и Црне Горе.
„Некоме је ипак образ био дражи“, један је од коментара који се масовно дели по друштвеним мрежама.
Многи подсећају да ни две деценије након референдума српски језик није службени језик у Црној Гори, да српска тробојка готово да не постоји у званичним институцијама и да су тензије према СПЦ и даље присутне.
Због тога је део грађана посебно бурно реаговао на слике заједничког славља политичара који су некада тврдили да ће мењати политику Мила Ђукановића.
Старе поделе поново испливале
Иако власт у Подгорици покушава да пошаље поруку помирења и европског пута, јасно је да питање идентитета и односа према Србији и даље дубоко дели Црну Гору.
За једне је Дан независности симбол државности и прекида са прошлошћу.
За друге — дан када је, како тврде, почело системско потискивање свега што је српско у Црној Гори.
Баш зато су овогодишње слике из Подгорице изазвале толико емоција и отвориле питање да ли су поједини политичари заборавили захваљујући коме су дошли на власт.
Ало.рс

Храни пса да те уједе…!
Кад год је требало, Русија и Србија су помагале почев од гладних година које су у 19. веку
биле готово ендемска појава у Ц. Гори, па је Петар Први П. Његош ишао у Русију, 1830г. за
помоћ да не дође до гладомора; па до пред карај 19. века када С.Т Р. Поповић пише српском
министру иностаних дела Таушановићу: Част ми је јавити вам да већ трећа група црногорских
исељеника стиже на Јавор, 320 породица (цца. пута 6) око 2000 душа за које треба смештај
и прехрана…. Разлог толиких сеоба био је првасходно и због турских зулума због чега је Русија
отворила конзулат у Котору како би пребегли Црногорци имали заштиту пред Аустроугарским
властима. А ви, трула генерацијо, за време НАТО агресије спремисте нашој војсци удар иза
леђа – Пии !!!