Кнежевић: Признање Косова* је најцрњи датум у мом политичком животу!

Постоје везе које не могу да покидају ни границе, ни политике, ни вријеме. Везе саткане од заједничке историје, истог језика, исте крви и истих жртава. Србија и Црна Гора нису само двије државе; оне су вјековима биле ослонац једна другој, два камена истог темеља, двије стране исте борбе за слободу, част и идентитет. Од Карађорђевих устаника до Мојковачке битке, од Његошевог завјета до дана кад је требало сачувати српско име у најтежим политичким временима, Србија и Црна Гора дијелиле су исту судбину.

Гост емисије „Неиспричано“, био је Милан Кнежевић – предсједник Демократске народне партије.

-Вјеровали или не, звучаће мало нескромно, али тада сам са тих непуних 18 година знао да оно што се дешава у Црној Гори јесте почетак галопирајућег сепаратизма од стране Мила Ђукановића. Током антибирократске револуције дошао је на таласу догађаја у Косовској причи, јер су потлачени и угрожени Срби и Црногорци дошли у тадашњи Титоград да траже заштиту од државног руководства, јер нису могли да трпе терор који је тамо спроводила албанска иредента, и Ђукановић се тада поставио као њихов заштитник – почео је Кнежевић.

Од заштитника заједничке државе до заокрета ка сепаратизму

Кнежевић тврди да су политички потези и промјена реторике Мила Ђукановића још током деведесетих, према његовом мишљењу, наговијестили дубоке промјене које ће касније обликовати односе Србије и Црне Горе.

-Деведесетих година био је један од највећих Срба у региону и у тадашњој Савезној Републици Југославији, да не спомињем његове изјаве о Хрватима, да је замрзио да игра шах због шаховнице, као и поруке да ће се обрачунати са хрватским фашистима и усташама и прекројити границе које су правили приучени бољшевици. Такође, говорио је да је Слободан Милошевић нешто најбоље што се догодило српском и црногорском народу, а као члан Вијећа за националну безбједност, односно Савјета одбране, гласао је за одбрану Југославије свим расположивим средствима. Када је почело бомбардовање, отишао је у Брисел и изнио војне планове, након чега ми је постало јасно да се иде ка галопирајућем сепаратизму.

Након 5. октобра то постаје још израженије и улазимо у процес дезинтеграције српског националног бића, додао је.

-Умјесто Савезне Републике Југославије добијамо Србију и Црну Гору кроз уставну повељу која је предвиђала организацију непосредних савезних избора, али то Ђукановић и тадашње српско руководство избјегавају. Тако улазимо у 2006. годину, када Ђукановић ствара приватну државу засновану на, по мом мишљењу, наглашеном антисрпском наративу, кроз врло сумњив, често називан и покраден референдум, на којем су право гласа имали сви осим Црногораца и Срба рођених у Црној Гори, а који су живјели у Србији, истакао је Кнежевић. – Гласала је дијаспора која се налазила у бирачким списковима земаља у којима су живјели, а многи су тада први и посљедњи пут дошли да гласају. Према једном податку, национална авиокомпанија је довела око 10.000 људи из земаља Западне Европе да гласају на референдуму, који је одлучен разликом од око 1.000 гласова. Након референдума издата је и Бијела књига, у којој су указане бројне неправилности. Више од 3.000 доказа достављено је тадашњем предсједнику Државне изборне комисије Франтишеку Липки, као и Мирославу Лајчаку. Сматрали смо да се ради о пројекту међународне заједнице који је ишао у правцу дезинтеграције српског националног бића. То се, према том тумачењу, потврдило двије године касније, када је Црна Гора признала такозвану државу Косово, што се оцјењује као најцрња страница њене историје.

„Поносан сам што сам гласао за заједничку државу са Србијом“

Како Кнежевић истиче, референдум из деведесетих види као важан показатељ тадашњег расположења грађана према заједничкој држави Србије и Црне Горе.

-Морам рећи да сам поносан на чињеницу што сам на референдуму гласао за заједничку државу са Србијом. Био бих лицемјер када бих рекао да сам данас, 20 година након такозване обнове независности, одушевљен, јер је Црна Гора и раније имала елементе државности у оквиру заједничке државе. Имали смо референдум 1992. године, на којем је преко 90 одсто грађана гласало за заједничку државу са Србијом. Тада је на Цетињу око 10.000 грађана гласало за ту опцију – навео је. – Не бих могао рећи да сам одушевљен оним што се десило од 2006. до 2026. године, јер је Црна Гора, по мом мишљењу, настала на израженом антисрпском наративу. Дошло је до укидања српског језика, тробојке као државне заставе, као и до промјене држављанствених правила, чиме је велики број људи остао без права. Не постоји држава која се лакше одрицала својих грађана него што је то урадила Црна Гора 2006. године. Добили смо и химну Секуле Дрљевића, чије се посљедње строфе и данас изводе, што је, према мом мишљењу, важно истаћи – рекао је Кнежевић.

Оцијенио је да су политичке одлуке након 2006. године, према његовом мишљењу, довеле до дубоких подјела и промјена у односима Црне Горе према Србији и такозваном Косову.

-У периоду од 2006. до 2020. године ниједан Србин није могао да буде ни на најнижој функцији у државној управи, што говори о околностима у којима смо живјели. Сматрам да се оно што се десило 2008. године, почев од признања Косова*, не би догодило да је остала заједничка држава. По мом мишљењу, то је био дио ширег плана међународне заједнице, усмјереног ка дезинтеграцији. То је систем који је био вођен споља, теледириговано, и то сматрам најцрњим датумом у свом политичком животу, осим породичних губитака. – Био сам на протестима од 1997. године до данас и надао сам се да ће доћи вријеме да се та ситуација промијени. Сматрам да ћемо трпјети озбиљне посљедице и да их већ трпимо, прије свега од извршне власти у Црној Гори. Видимо пројекте који се спроводе упркос законима и против интереса локалне заједнице, као и дугогодишње проблеме у инфраструктури и заштити животне средине. Такође, однос државе према Зети показује да се локалне потребе често игноришу. У буџету се издвајају минимална средства за основне пројекте, док се истовремено доносе одлуке које отежавају развој општине. У таквој ситуацији били смо принуђени да тражимо помоћ и ван институција Црне Горе, јер се Зета често приказује као простор који наводно слиједи туђе директиве, што додатно компликује политичку и друштвену ситуацију – закључио је Кнежевић.

ИН4С