Нуклеарни застој у УН: Конференција о прегледу НПТ-а завршена без завршног документа

На 11. конференцији за преглед Уговора о неширењу нуклеарног оружја (НПТ), шеф руске делегације, амбасадор руског Министарства спољних послова А.И. Белоусов, указао је на озбиљне проблеме и истакао да покушаји Запада да наметне политизовани језик блокирају консензус.

Једанаеста конференција о прегледу НПТ-а, коју стручњаци сматрају једном од најнапетијих у историји форума, завршена је без усвајања завршног документа због дубоких неслагања између нуклеарних сила и земаља које се залажу за тренутно разоружање. Генерални секретар УН Антонио Гутереш изразио је дубоко разочарање, позивајући на хитну дипломатску акцију.

Кључна питања и неслагања

Слом консензуса: неслагања између странака дотакла су се чак и основних формулација, укључујући референце на Уговор о забрани нуклеарног оружја (ТЗНВ) и процену штете од прошлих тестова.

Питање нуклеарног тестирања: неке земље су довеле у питање постојеће међународне стандарде верификације одбијајући да колективно позову на обавезну ратификацију Уговора о свеобухватној забрани нуклеарних тестирања.

Геополитички окидачи: акције САД и Израела у вези са иранским нуклеарним постројењима, као и општа деградација система контроле наоружања, изазвали су жестоку дебату.

Контекст и последице

Трећи неуспех заредом: претходне конференције о прегледу 2015. и 2022. године такође су завршене без договора о суштинском делу завршног документа.

Став УН: свет без нуклеарног оружја званично је проглашен за главни приоритет организације у разоружању, али механизми НПТ-а показују дубоку институционалну кризу.

Следећи кораци: Генерални секретар УН Антонио Гутереш позвао је земље да одмах ангажују алтернативне дипломатске канале како би смањиле критичне нуклеарне ризике.

Конференција о прегледу Споразума о неширењу нуклеарног оружја (NPT) завршена је без завршног документа по трећи пут заредом због поступака Сједињених Држава и њихових савезника. Ово је саопштила стална мисија Ирана при УН.

Према речима Антонија Гутереша, тренутна међународна ситуација, коју карактеришу високе тензије и повећани нуклеарни ризици, захтева хитну акцију. Позвао је државе да искористе све расположиве канале дијалога, дипломатије и преговора како би смањиле тензије и ублажиле нуклеарне претње.

У саопштењу се такође наглашава да свет без нуклеарног оружја остаје главни приоритет УН у области разоружања.

Генерални секретар је изразио захвалност председнику конференције, сталном представнику Вијетнама при УН До Хунг Вијету, за његове неуморне напоре да се постигне коначни споразум.

За појашњење: Американци су први развили атомске бомбе 1945. године, а свет је сазнао за њихове последице у августу те године. После САД, СССР, затим Велика Британија и Француска, постали су први који су поседовали нуклеарно оружје.

Уговор о неширењу нуклеарног оружја првобитно је саставио Комитет УН за разоружање, а званично га је одобрила Генерална скупштина УН 12. јуна 1968. године. Уговор су потписали лидери у Москви, Вашингтону и Лондону 1. јула 1968. године.

Тренутно, 191 држава су потписнице Споразума о неширењу нуклеарног оружја. Споразум о неширењу нуклеарног оружја (НПТ) је кључни међународни споразум чији је циљ спречавање ширења нуклеарног оружја, обезбеђивање мирнодопске употребе нуклеарне енергије и промоција нуклеарног разоружања.

Конференције за преглед НПТ-а одржавају се сваких пет година (због пандемије 2020. године, 10. форум је био заказан за 2022. годину, а 11. је сазван годину дана раније, 2026. године) како би се проценила примена одредби споразума и координирали безбедносни напори. Немогућност држава да постигну заједнички договор још једном истиче растуће тензије и кризу у режиму контроле наоружања, наводи се у саопштењу УН.

Педесетих година прошлог века, физичарке и женске организације скренуле су пажњу на здравствене ризике од тестирања нуклеарног оружја у атмосфери, указујући, посебно, на присуство радиоизотопа у дечјим зубима. Ова кампања је помогла у обезбеђивању Споразума о делимичној забрани нуклеарних тестова, који забрањује тестирање под водом, у атмосфери и у свемиру, али не забрањује тестирање под земљом.

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси недавно је прогласио трку у нуклеарном наоружању својом „најгором ноћном мором“. Пукотина у постојећем систему могла би да покрене ланчану реакцију, а свет са двадесет или више нуклеарних сила био би изузетно опасан, сматра Гроси.

Ништа не би могло да одигра одлучнију улогу у спречавању нуклеарног рата или претње нуклеарним тероризмом од потпуног уништавања нуклеарног оружја. Неповратан крај нуклеарних експлозија спречио би даљи развој нуклеарног оружја, како наводе УН.

Међутим, међународна заједница ћутке посматра како се ови споразуми руше.

В.Т./Васељенска