Читанка за основну школу из 1898: “Ми говоримо српскијем језиком, то је језик који смо од наших мајки учили“

Сва она племена што српски говоре и сматрају српски језик за свој језик, сачињавају српски народ. Ми говоримо српскијем језиком. То је језик који смо још од малена од наше мајке научили. Зато ми српски језик називамо наш матерњи језик, писало је у читанкама за 3. и 4. основних школа у књажевини Црној Гори.

Сва она племена што српски говоре и сматрају српски језик за свој језик, сачињавају српски народ. Ми говоримо српскијем језиком. То је језик који смо још од малена од наше мајке научили. Зато ми српски језик називамо наш матерњи језик, писало је у читанкама за 3. и 4. основних школа у књажевини Црној Гори.

Тадашњим ђацима просвета је појаснила како народ у Црној Гори, као и у српским земљама у окружењу, говори српским језиком и да у тим земљама живе такође Срби, њихова браћа по крви.

Малишанима је појашњено да српски народ прича истим језиком, али да се ипак дијели на три вјере, иако је традиционално православље најзаступљеније.

– Вас српски народ не исповиједа једну исту вјеру, него се дијели на три дијела. Један дио исповиједа православну вјеру и њој припада највише нашега народа, други дио исповиједа римокатоличку вјеру, а трећи дио мухамеданску, појашњено је дјеци књажевине.

Читанка за 3. и 4. разред основних школа у књажевини Црној Гори, штампана на Цетињу 1898. године

Тадашње школе су дјецу училе да вјера не смије раздвајати српство јер, како је писало у тадашњим читанкама, нашим венама тече иста братска крв, истим језиком говоримо и исте обичаје имамо.

– Но и ако се ми Срби дијелимо по вјери на три дијела, вјера нас не смије раздвајати један од другога, јер у нашијем жилама тече иста братска крв, један исти језик говоримо и једне исте обичаје имамо, зато и кажемо. ,,Не чита се ко се како крсти, већ чија му крвца грије прси“ или ,,Брат је мио ма које вјере био“, поручено је ђацима Црне Горе 1898. године.

ИН4С