ЈАВНИ СУКОБ ЕДИЈА РАМЕ И БИВШЕГ ГРЧКОГ ПРЕМИЈЕРА ЗАПАЛИО МРЕЖЕ: Грцима у Албанији отимају земљу, па их још проглашавају националистима

0
albanija_285x620

Јавна преписка албанског премијера Едија Раме и бившег грчког премијера Алексиса Ципраса отворила је једно од најосетљивијих питања у односима Атине и Тиране, положај грчке националне мањине у Албанији и спорна имовинска питања која годинама прате ту заједницу.

Повод је био инцидент у селу Зврнец, где је током протеста због земљишта повређен грчки држављанин и припадник грчке мањине. Рама је случај покушао да представи као „потпуно изолован инцидент“, уз оптужбе да се из Атине у читаву ствар уноси националистичка реторика.

Ципрас му је одговорио поруком да се заштита мањине не може проглашавати национализмом.

„Морамо бити опрезни да не помешамо патриотску дужност одбране права наше националне мањине — као и било које друге мањине — са националистичким тенденцијама које поново трују наш свет“, поручио је Ципрас.

Бивши грчки премијер подсетио је Раму и на разговоре које су водили пре десет година, када је питање имовинских права већ било једна од тема од значаја за европски пут Албаније.

„Значајан напредак у обезбеђивању имовинских права за све грађане Албаније, укључујући и грчку националну мањину, биће од суштинске важности за европску будућност Албаније. Свако назадовање представљаће препреку на том путу“, навео је Ципрас.

Ова порука у Атини је схваћена као директно упозорење Тирани да положај грчке мањине није питање које се може затворити саопштењем полиције после једног инцидента. У областима јужне Албаније, посебно у приобалним крајевима, годинама постоје спорови око земљишта, власничких листова, урбанистичких планова и инвестиционих пројеката.

Представници грчке заједнице тврде да се под изговором развоја и туризма доводи у питање њихова имовина, док се глас локалног становништва често потискује пред интересима инвеститора. Зврнец је у том смислу постао нови симбол много ширег проблема.

Рама је у одговору бранио позицију албанских власти и навео да се инцидент није догодио током „нормалног протеста за имовинска права“, већ у атмосфери тензија и дезинформација. Тврдио је да су активности инвеститора биле законите, да се ради о приватном земљишту купљеном од законитих власника и да су институције реаговале хапшењем припадника приватног обезбеђења, одузимањем лиценце компанији и сменом директора полиције у Валони.

Али Ципрас је у свом писму указао на шири контекст.

„Прогресивне политичке снаге морају стајати у одбрану владавине права — било да је реч о појединачним случајевима или о инцидентима који нису изоловани јер се изнова понављају“, написао је он.

Та реченица најјасније показује разлику између Раминог и Ципрасовог погледа на случај. За Раму је Зврнец локални инцидент који је држава решила накнадним мерама. За Ципраса је то упозорење да се права мањине, имовина и владавина права не могу посматрати одвојено од шире праксе на терену.

У писму Раме посебно се издваја део у којем он говори о „веома угледним међународним приватним инвеститорима“. Управо та формулација изазива додатну сумњу код критичара албанских власти, јер се поставља питање зашто премијер више инсистира на заштити инвестиционог пројекта него на страху локалног становништва које тврди да му је имовина угрожена.

Ципрас је, за разлику од Раме, тежиште ставио на права људи и обавезу државе да штити мањину.

„Став сваког од нас против национализма доказује се делима“, поручио је он, подсећајући да борба против национализма не значи ћутање пред угрожавањем мањинских права.

Ова преписка показала је да питање грчке националне мањине остаје један од најтежих тестова за европске амбиције Албаније. Док Тирана инсистира да је све у складу са законом, грчка страна упозорава да се права не мере само папирима и изјавама власти, већ и положајем људи који на терену осећају притисак.

Све док се спорови око имовине, безбедности и положаја грчке заједнице буду понављали, Рамина тврдња о „изолованом инциденту“ тешко ће моћи да увери оне који годинама упозоравају да проблем није ни нов, ни случајан.

Софија Марић / Васељенска

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *