РЕЗОЛУЦИЈА 1244 И ДАЉЕ ТЕМЕЉ БОРБЕ ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ: Истакнути стручњаци на панелу у Београду поводом 27 година од усвајања документа УН
Фото: Принтскрин
Поводом 27 година од усвајања Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, Институт за политику и економију југоисточне Европе организује панел-дискусију под називом „Резолуција 1244 – међународни оквир, регионална стабилност и будућност Косова и Метохије“, на којој ће о значају овог документа говорити истакнути представници академске и политичке јавности.
Како се наводи у позиву организатора, Резолуција 1244, усвојена 10. јуна 1999. године, представља један од најважнијих међународноправних докумената када је реч о статусу Косова и Метохије. И после скоро три деценије она остаје неизоставна тачка свих дипломатских расправа о покрајини, али и темељ на који се Србија позива у одбрани свог територијалног интегритета.
Организатори истичу да је циљ скупа да се из различитих углова сагледају правни, политички и безбедносни аспекти Резолуције 1244, као и њена улога у савременим међународним околностима, у времену када су питања регионалне стабилности и будућности Косова и Метохије поново у фокусу светске јавности.
На панелу ће учествовати историчар и редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду проф. др Чедомир Антић, правник и председник Народне странке Владимир Гајић, као и дипломата и некадашњи председник Генералне скупштине Уједињених нација Вук Јеремић.
Учесници ће покушати да одговоре на бројна актуелна питања – да ли је Резолуција 1244 и даље снажан правни ослонац Србије, каква је улога међународног присуства на Косову и Метохији, какве су перспективе дијалога Београда и Приштине и на који начин се глобалне геополитичке промене одражавају на косовско питање.
Модератор панела биће новинарка Силвија Сламниг, а скуп ће бити одржан у среду, 10. јуна 2026. године, са почетком у 12 часова у Хотелу М у Београду.
Организатор скупа је Институт за политику и економију југоисточне Европе, чији директор Ђорђе Вукашиновић истиче да је након 27 година неопходно поново отворити стручну расправу о документу који и данас представља један од кључних стубова међународноправне позиције Србије када је реч о Косову и Метохији.
Васељенска
Мислим да у свако помињању КиМ као привремено окупираној, историској територији
Србије, треба истиацати чињеницу да су Шиптари, као АП КиМ, имали највећу аутонимију
у Европи и да није било разлога за насилно одвајање од матице Србије. Почев од Просвете
која је била на шиптарском од почетка основног школовања па до академског звања. Новине
су такође излазиле на шиптарском а и покрајински парламент што се тиче јзика био је
изједначен. Социлане принадлежности биле су по кључу 4:1 у корист Шиптара што значи
напр. да од јаслица до обданишта мора бити места за четворо шиптарске деце а онда за
једно српско. УЧК није био народни ослободилачки покрет већ пре свега Нарко клан, који
се тако у прво време третирао од Американаца, али су после видели да могу имати Јаничаре
који ће гинути и КиМ им донети на тацни.