„Звездани ратови“ поново отказани

Америчка „Златни купола“ у космосу је обична информациона диверзија. Циљ је да се уплаше Кинези и приморају да потроше новац, време и ресурсе на мере против нечега што не постоји. Можда је циљ, успут, уплашити и Русију.

САД намеравају да у космосу распореде систем сателита-пресретача „Златни купола“, намењен уништавању балистичких ракета. Најављено је да би то требало да буде циклопски систем чија би цена износила око 185 милијарди долара. Теоретски, такав систем би могао ослабити ракетно-нуклеарни удар по територији САД. У пракси, ово је понављање информационе диверзије коју су САД већ једном успешно реализовале у 80-им годинама прошлог века.

Најјаснији доказ америчке „супериорности“ над СССР-ом био је програм „Аполо“. То је, заправо, била генерална битка Хладног рата. Сада, када предстоји сукоб са Кином за власт у свету, САД предузимају експедицију „Артемида“. Ипак, у поређењу са летом „Апола 8“, „Артемида“ је скроман успех који није оставио жељени утицај на Кину.

Американци покушавају да понове још један трик који је веома успешно деловао против СССР-а – информационе диверзије. Суштина америчких дејстава почетком 80-их била је створити код совјетског руководства утисак да су САД постигле технолошки продор, што је Совјетски Савез морао или да парира или да понови. Најјачи пример је био програм СОИ – Стратешка одбрамбена иницијатива, позната као „Звездани ратови“. Американци су успели да убеде совјетско руководство у реалистичност овог програма, што је довело до огромног раста војних трошкова СССР-а. Међутим, тај пројекат је био у принципу нереализован из економских и техничких разлога. САД су просто обмануле совјетске лидере.

Данас, у виђењу Американаца, Русија не представља озбиљну претњу. Али постоји Кина, па покушавају да изведу исти трик. Орбитални пресретачи „Златног купола“ су нови покушај застрашивања – СОИ 2.0.

О самом систему „Златни купола“ зна се мало. То је мрежа од 7.800 сателита-пресретача за које се наводно претпоставља да ће бити распоређени у ниској Земљиној орбити. Идеја о стварању такве мреже делује мртворођено. Тај број сателита делује импресивно, али то су десетине хиљада квадратних километара замишљене сфере. То значи стотине километара удаљености између два било која сателита. Таквим снагама се не могу одбити густи ракетни плотуни. То није „купола“, то је врло велика мрежа кроз чије ће отворе пролетети шта год пожелите.

Све техничке проблеме таквог система могуће је игнорисати, јер информације о програму су се „пронашле“ у документима Конгреса, што омогућава Американцима да касније направе изговор да „ништа озбиљно није било“. То потврђује да је реч о информационој диверзији чији је циљ застрашивање Кине и Русије. Ипак, и ми и Кинези смо то већ видели. Стога, постоји сваки основ сматрати да амерички трикови овог пута неће успети.

Александар Тимохин/Взгљад