Како су ратни злочинци добили дозволу боравка?

Више мушкараца који се доводе у везу са тешким злочинима током рата у Сирији данас живи слободно у Шведској, показује истраживање програма ,,Калибер“ шведског радија.

Према наводима из истраге, реч је о особама које су добиле боравишну дозволу у Шведској, а које се повезују са полицајцима лојалним бившем сиријском председнику Башару ал Асаду. Оптужбе које се против њих износе односе се на најтежа кривична дела, укључујући убиства, силовања и мучења.

Калибер је разговарао са људима из једног дела Дамаска, који тврде да препознају једног од мушкараца и да знају за злочине које је наводно починио. Један од саговорника описује га као човека који је „повредио многе“.

Посебно је узнемирујуће то што се један од осумњичених, према писању шведског радија, данас налази у мањем шведском граду. У Шведску је дошао током великог мигрантског таласа 2015. године. У међувремену је учествовао у интеграционом пројекту, радио у ресторану брзе хране, али је и осуђиван због напада на полицајца након што је био приведен у алкохолисаном стању.

Калибер наводи да поседује више фотографија на којима се мушкарац види у униформи и са оружјем. Он је одбио интервју, али је писмено поручио да су оптужбе против њега лажне.

Овај случај отвара веома озбиљно питање за шведске институције: како је могуће да особе које се повезују са ратним злочинима, милицијским структурама и насиљем над цивилима добију боравишну дозволу и наставе живот у земљи без правосудног епилога?

Наравно, оптужбе нису исто што и пресуда. То мора бити јасно. Али исто тако, друштво које жели да буде правна држава не може се правити да проблем не постоји само зато што је доказивање ратних злочина тешко, скупо и међународно компликовано.

Сиријски рат произвео је огроман број жртава, избеглица и нерешених злочина. Многи починиоци, са различитих страна сукоба, успели су да нестану у хаосу рата и миграција. Део њих, према тврдњама истраживачких новинара, данас живи у Европи.

Шведска сада стоји пред непријатним, али нужним питањем: да ли њен азилни и безбедносни систем заиста може да разликује жртву од починиоца?

Ако не може, онда проблем није само правни. То је и проблем поверења у државу.

Више мушкараца повезаних са ратним злочинима у Сирији живи слободно у Шведској са боравишним дозволама, показује истрага шведског радија Калибер. Случај отвара озбиљна питања о контроли азилног система и способности државе да разликује жртве од починилаца.

Стефан Стојановић/Корени.рс