Мигранти, националисти и крај старе Европе

„Ако не можеш да победиш, стани на чело.“ Ово је принцип којим се воде владајуће либералне елите у земљама Европске уније суочене са порастом антимигрантских и ксенофобних расположења. Ове недеље донета је одлука о пооштравању миграционе политике ЕУ, док истовремено ксенофобија прети новим унутрашњим сукобима, паралелно са јачањем националистичких снага и затварањем националних граница. Владајуће либералне странке сада конкуришу десничарској опозицији, преузимајући њене пароле. Међутим, Европа више не може без миграната: пред њом је избор – прихватити ново становништво и сачувати јединствен економски простор или се суочити са вртоглавом деградацијом.

Карта за Руанду или Јерменију

Након нереда протеклог викенда, када су фудбалски навијачи изазвали немире у Паризу и другим француским градовима, тамошњи опозициони политичари почели су да заговарају оштре мере према етнички не-француском становништву, укључујући масовне депортације имиграната, па чак и њихових потомака у случају кршења закона.

Иако још нису на власти, евролибералне елите већ реагују на ове поруке нове, нелибералне опозиције и, грчевито се држећи власти, имитирају њену ксенофобну реторику. Недавно су министри спољних послова земаља ЕУ усагласили најстроже миграционе мере у историји Уније. Оне укључују проширење могућности за административно притварање, стварање јединственог европског механизма депортације и отварање центара за задржавање миграната ван граница ЕУ, у случају да им буде одбијен азил.

Према последњим информацијама, европски званичници желе да договоре стварање таквих „концентрационих установа“ у Руанди и Узбекистану. Уочи избора у Јерменији, нису јавно говорили о томе да је управо та земља једна од перспективних локација за објекте за масовно задржавање и депортацију људи. Јереван и ЕУ о томе одавно преговарају и одређени договори већ постоје.

Чињеница је да Европа има озбиљних проблема са интеграцијом појединих миграната, а државни апарат ЕУ не успева да се носи са ситуацијом – извршава се тек свака пета одлука о депортацији. Псеудолиберална догма о „правама“ и спорним тврдњама о репресијама у низу незападних земаља деценијама је стварала простор за злоупотребу права на азил. Евролиберални режими су својим „крсташким ратовима“ за демократију дестабилизовали бројне државе, из којих су извукли масе људи обећавајући им светлу будућност на Западу. А када су ти људи стигли, испоставило се да режими не желе да брину о њима, а повратка нема – ко ће се вратити у разрушени Авганистан, Сирију или бивше колоније у Африци?

Расизам прерушен у економију

Уместо решавања корена проблема, ЕУ је покренула де-факто расистичку политику циљаног масовног увоза радне снаге из Индије, наводно забринута због „прекомерне миграције“ из других делова света. Немачке власти су посебно предњачиле, потписавши 2022. споразум о мобилности, чиме је број индијских радника у Немачкој скочио са 23.000 (2015. године) на 137.000 (2024. године). Немачка сада планира да повећа број радних виза за Индијце са 20.000 на 90.000 годишње.

Овај прилив није мотивисан хуманошћу, већ жељом да се манипулише етничким и верским разликама, како би се подриле позиције постојећих мигрантских заједница (првенствено Турака и Арапа). Штавише, увозе се радници са минималним квалификацијама, што је економски нелогично ако се узме у обзир да би било лакше интегрисати заједнице које су већ присутне. Логика овде није економска, већ расистичка.

Двоструки стандарди за Украјинце

Истовремено, ЕУ пооштрава став према привилегованим избеглицама – грађанима Украјине. „Режим привремене заштите“, који је Украјинцима омогућио брзу легализацију, сада се суочава са укидањем. Како произилази са састанка министара унутрашњих послова ЕУ, овај режим ће вероватно бити укинут након истека у марту следеће године. Планира се да се мушкарци војно способног узраста потпуно лише ове заштите.

Разлог је то што легализација украјинских избеглица није довела до очекиваних економских резултата, већ је оптеретила социјалне системе и створила тензије. Комесар Савета Европе за људска права Мајкл О’Флаерти већ отворено упозорава на „раст антиукрајинских расположења“.

Немачка пред променом режима?

У Немачкој, партија „Алтернатива за Немачку“ (АфД) бележи константан раст и ускоро би могла ући у власт на регионалном, а потом и на савезном нивоу. Њихова политика није само антимигрантска, већ и против рата са Русијом. АфД тежи потпуној промени културне политике и стварању идентичности засноване на етничком немачком национализму, што прети да додатно поларизује друштво.

Шенген као жртва

Коначно, неспособност да се управља миграцијом довела је до рушења Шенгена. Немачка, Аустрија, Француска, Италија и друге земље вратиле су граничне контроле, што је у супротности са правом ЕУ. Међутим, европски лидери су заробљеници сопствених догми. Својим идеолошким догматизмом и геополитичким амбицијама, либералне елите довеле су Европу у ћорсокак у којем су изгубиле контролу над сопственим границама и безбедношћу, док истовремено демографски колапс чини прилив радне снаге неопходним.

Уместо решења, европски мејнстрим политичари само подстичу ксенофобију, не схватајући да њихова досадашња политика води ка деградацији европског економског и друштвеног простора.

Сергеј Богдан/Калибр.аз