„Не возимо ми авион, нити кувамо храну“: Ако вам кажу ово, одмах их пријавите! Гавриловић открива трикове којима туристе остављају и без пара и без летовања

Сезона годишњих одмора је и званично почела, а са њом се враћају стари страхови српских туриста – лажни смештаји, фантомске агенције и ситна слова у уговорима која могу да униште летовање.

Дејан Гавриловић из Удружења „Ефектива“ објашњава зашто не смемо опраштати пропусте, како на време препознати превару и који су тачно кораци да наплатите сваки пропуштени дан одмора.

„Не кувамо ми храну, не возимо ми авион“

Када уплатите комплетан аранжман преко туристичке агенције, она је у потпуности одговорна за превоз, смештај и храну. Гавриловић истиче да путници често добијају изговоре од агенција попут: „Па не возимо ми авион или не кувамо ми храну у хотелу“. Иако је то фактички тачно, закон је јасан – агенција је продала аранжман и одговорна је за све што се у њему дешава.

Један од најчешћих проблема је када се предивне фотографије смештаја из каталога не поклапају са оним што вас дочека на дестинацији. У оваквим ситуацијама кључно је реаговати одмах.

„Путник је дужан да одмах по сазнању уложи рекламацију на несаобразност, а агенција је дужна да одмах реагује и то отклони“, наглашава Гавриловић. Уколико путник ћути и жали се тек по повратку са летовања, аутоматски губи право на правично умањење цене аранжмана.

Право на отказивање и доплате за гориво

Агенције су неретко спремне да задрже новац чак и када закон каже другачије. Недавно, услед сукоба на Блиском истоку и напада на Кипру, многи уплашени путници желели су да откажу путовања, али су агенције затезале са повраћајем новца. Права путника су јасна:

До 45 дана пред пут: Путник може одустати без навођења разлога, а агенција мора вратити целокупан износ (задржава само административне трошкове).

Како се путовање ближи: Агенција по скали има право да задржи већи проценат новца (до 30 дана око 30-50%, а три дана пред пут и до 100%).

Оправдани разлози: У случају болести, смрти сродника или ванредног стања на дестинацији, агенција сме да задржи само стварне трошкове. Проблем је, међутим, што агенције често одбијају да образложе те трошкове и покушавају да задрже сав новац.

Такође, агенције су поново почеле да траже тзв. доплате за гориво, али путницима не достављају математички обрачун због чега траже баш 35, 55 или 105 евра. Гавриловић подсећа да агенције које не испоштују процедуру и не документују овај трошак извесно губе спорове на суду, па путници могу да поврате тај новац.

Банкрот агенција и заблуде о осигурању

Шта се дешава када се туристичка агенција усред сезоне једноставно угаси? Према речима стручњака, поједине агенције су фирме типа „ташна-машна“, без некретнина и чврстог капитала из ког би путници могли да се наплате. У том случају нада су гаранције путовања од осигуравајућих кућа. Ипак, ако је агенција имала гаранцију на 200.000 евра, а путницима дугује укупно 400.000 евра, оштећени ће добити само половину свог новца, док је остатак трајно изгубљен.

Многи спас траже у куповини „осигурања од отказа путовања“, али оно крије велику замку. „Полиса покрива неке случајеве који се углавном неће десити, док за многе оправдане страхове, због којих људи масовно отказују, осигурање једноставно не важи“, упозорава Гавриловић. Зато је неопходно пажљиво читати шта полиса тачно искључује.

Како наплатити кашњење лета и до 600 евра

Уколико лет касни више од три сата (а да разлог није виша сила попут временских неприлика или удара птице), путници имају право на озбиљне накнаде.

Купљена карта од авио-превозника: Накнада се креће од 250 до 600 евра по путнику.

Лет у оквиру агенцијског аранжмана: Агенција је одговорна за кашњење и дужна је да надокнади штету сразмерно скраћеном боравку на дестинацији (нпр. уколико пропустите један дан хотела). Занимљиво је да, уколико путник има авио карту у свом поседу, он се може директно обратити авио-компанији за одштету, која је често знатно виша од оне коју би понудила агенција за „изгубљен дан“.

Не одустајте од свог новца

Стручњаци поручују да грађани морају пажљиво да читају уговоре, али и да не одустају на први знак одбијања.

„Савет за путнике је да буду упорни, да пријаве проблеме туристичкој инспекцији и покрену потрошачки спор који често буде бесплатан, а на крају доведе до тога да путник добије свој новац назад, а агенција плати и трошкове тог поступка“, закључује Гавриловић.

Блиц