ДОШЛА ЈЕ КАО БОЛНИЧАРКА, А ПОСТАЛА СРПСКИ ОФИЦИР: Невероватна прича Енглескиње Флоре Сандс!

Када се помене Први светски рат, мало ко очекује да ће међу херојима Србије пронаћи једну Енглескињу. Ипак, управо је то била Флора Сандес, жена која је прешла хиљаде километара како би помогла српском народу, а затим постала једина Британка која је званично служила као војник у Првом светском рату.
Рођена 1876. године у Енглеској, Флора је од малих ногу показивала авантуристички дух. Док су се од жена њеног времена очекивали миран породични живот и строго одређене друштвене улоге, она је волела јахање, путовања и изазове. Када је 1914. године избио Први светски рат, пријавила се као добровољац и са групом болничарки кренула пут Србије, земље о којој је тада знала врло мало.
По доласку је радила као медицинска сестра и помагала рањеницима у изузетно тешким условима. Србија је у том тренутку водила борбу за опстанак, док су рат и епидемије односили хиљаде живота. Флора се није устручавала да ради на првим линијама помоћи, а током службе и сама је оболела од тифуса. Ипак, ни болест није променила њену одлуку да остане уз српски народ.
Тренутак када Флора облачи војничку униформу
Судбоносни тренутак догодио се током великог повлачења српске војске преко Албаније 1915. године. Док су многи страни добровољци напуштали земљу, Флора је одлучила да остане. У вртлогу рата више није могла да обавља само болничарске дужности, па се пријавила у српску војску као обичан војник. Тиме је започела једна од најнеобичнијих војних каријера у историји.
Врло брзо стекла је поштовање сабораца. Делила је са њима глад, хладноћу, исцрпљеност и опасности фронта. Није тражила никакве привилегије због свог порекла нити је очекивала посебан третман. Борила се раме уз раме са српским војницима и показала изузетну храброст због које је напредовала кроз чинове.
Током борби 1916. године тешко је рањена након експлозије ручне бомбе. Упркос озбиљним повредама, њена храброст није остала незапажена. Одликована је Карађорђевом звездом, једним од највиших српских војних одликовања за храброст, а касније је унапређена у више чинове и постала официр српске војске. Тиме је ушла у историју као прва жена официр у српској војсци и једина Британка која је званично ратовала као војник током Првог светског рата.
Српски војници дали су јој надимак „наша Енглескиња“. Није га добила зато што је била странкиња, већ зато што су је сматрали једном од својих. Њена оданост Србији остала је упамћена дуго након завршетка рата.
Након рата остала је повезана са Србијом. Године 1927. удала се за Јурија Јуденича, бившег руског официра којег је упознала током живота на Балкану. Њихов брак трајао је све до почетка Другог светског рата.
Други светски рат и нова борба
Иако је већ била у позним годинама, Флора ни тада није желела да стоји по страни. Када је Немачка 1941. године напала Југославију, са 65 година поново је обукла униформу и покушала да се прикључи одбрани земље коју је сматрала својом другом домовином. Међутим, стара ратна повреда спречила ју је да активно учествује у борбама.
После окупације земље привела ју је немачка тајна полиција Гестапо. Неколико дана провела је у притвору, након чега је пуштена, али под наџором окупационих власти. Исте године доживела је још један тежак ударац када је остала без супруга Јурија.
По завршетку Другог светског рата њен живот није био лак. Живела је скромно и суочавала се са финансијским проблемима. Неко време боравила је код родбине у Јерусалиму, затим у Родезији, данашњем Зимбабвеу, да би се на крају вратила у Енглеску.
Ни године нису успеле да укроте њен авантуристички дух. Савременици су записали да је и у старости волела брзину и кретање, често се возећи електричним инвалидским колицима кроз енглеска села са истом одлучношћу са којом је некада пролазила кроз ратне линије фронта.
Пред крај живота обновила је пасош, јер је и даље планирала нова путовања. Умрла је 1956. године у 80. години живота, оставивши иза себе причу какву би тешко могао да осмисли и најмаштовитији писац.
Од болничарке која је дошла да помогне непознатом народу, до одликованог српског официра, Флора Сандес остала је симбол храбрости, оданости и пријатељства између Србије и Велике Британије. Њена животна прича показује да херојство не познаје границе, нацију ни језик, већ само спремност човека да у најтежим тренуцима стане уз оне којима је помоћ најпотребнија.
Сербиан тимес
