Члан Председништва ДС-а бранио тезу да је поштовање Богородичиног појаса фетишизација

Вукашин Милићевић, члан Председништва Демократске странке, у емисији „Без пардона” није се оградио од спорне оцене да је поштовање велике хришћанске светиње фетишизација, већ је поручио да тврдња професорке Васић није без основа

Вукашин Милићевић, члан Председништва Демократске странке, стао је у одбрану професорке Марије Васић, која је поштовање Богородичиног појаса довела у везу са појмом фетишизације, и тиме додатно отворио полемику о односу дела опозиционе јавности према једној од највећих хришћанских светиња.

Гостујући у емисији „Без пардона”, Милићевић је покушао да спорну изјаву професорке Васић представи као социолошко тумачење, али је истовремено јасно ставио до знања да не сматра да је њена тврдња без основа.

„Професорка Васић је социолошкиња и она је пошла од социолошке дефиниције фетишизма. И ја бих волео да неко покаже зашто то није у складу са том социолошком дефиницијом фетишизма, са вером у то да предмети имају некаква натприродна својства”, рекао је Милићевић.

Таквом формулацијом он није само бранио право Васићеве да изнесе спорну оцену, већ је практично прихватио оквир у којем се поштовање реликвије, која за православне вернике има дубок духовни значај, своди на предмет социолошког експеримента и наводног испитивања религијског понашања.

Милићевић је у наставку рекао да је и сам размишљао да наступ започне на „веома сличан или исти начин” као професорка Васић.

„Она је поменула да је то што се дешава заправо оно о чему је причала на часу социологије својим ученицима и тако даље. Ја сам рекао да сам размишљао о томе да почнем на веома сличан или на исти начин као и она, јер ми се чинило да је то што видимо у ствари, а чини ми се и даље, један in vivo експеримент из социологије, антропологије, психологије и на крају и теологије”, казао је он.

Посебну пажњу изазвао је део у којем је Милићевић покушао да се формално дистанцира од директне тврдње да је реч о фетишизму, али је одмах затим додао да оцена Марије Васић, по његовом мишљењу, није без основа.

„Ја нисам рекао да је то фетишизам, што не значи да не мислим да је њена тврдња без основа”, навео је Милићевић.

Ова реченица представља суштину његовог става: није хтео да преузме пуну одговорност за директну квалификацију, али је у суштини подржао тумачење којим се вера народа, молитвени однос према светињи и вековно поштовање Богородичиног појаса смештају у категорију фетишизације.

У наставку разговора Милићевић је отишао и корак даље, доводећи у питање шири контекст аутентичности реликвија, иако је нагласио да не говори да је конкретна светиња фалсификат.

„Ја опет, да не би било сада нових… ја не кажем да је ова конкретна реликвија да је она сад фалсификат који је неко итд… Па ја мислим да је тешко веома да, сад не знам, у неком петом, шестом веку, аутентичне реликвије тако крену да ничу”, рекао је Милићевић.

Тиме је, и поред ограда, практично наставио линију релативизације односа верника према светињама. Уместо да као теолог направи јасну разлику између сујеверја и црквеног поштовања реликвија, Милићевић је изабрао да спорну оцену професорке Васић брани језиком социологије, антропологије и психологије, остављајући утисак да је молитвени однос верника према Богородичином појасу погодан за посматрање као експеримент.

Изјава члана Председништва Демократске странке долази у тренутку када је велики број верника у Србији са посебним поштовањем дочекао светињу из манастира Ватопед, док је део јавности блиске опозиционим круговима тај догађај користио за подсмех, идеолошке обрачуне и омаловажавање верског осећања православних хришћана.

Политика