Пао симбол усташког зла! Уклоњена обележја са гроба Макса Лубурића, крвнику више нема места за слављење!

На гробу Вјекослава Макса Лубурића, једног од најозлоглашенијих усташких злочинаца и организатора система концентрационих логора у НДХ, у шпанском граду Каркајшенту више нема усташког грба нити било каквих фашистичких симбола!

Уклањање срамног обележја, које је увреда за стотине хиљада српских, јеврејских и ромских жртава, представља велики тријумф правде и јасан доказ решености Шпаније да коначно стане на пут повампирењу фашизма.

– Овај корак представља почетак спровођења одлуке Државног секретаријата за демократско сећање Краљевине Шпаније, донете након вишегодишњих настојања и иницијатива Музеја жртава геноцида да се са јавних места уклоне обележја која величају починиоце геноцида и злочине усташког режима – саопштио је Музеј жртава геноцида.

Одлуком шпанских власти, како су навели, наложено је не само уклањање усташких симбола са Лубурићевог маузолеја, већ и постављање информативних табли које ће пружити историјски утемељено објашњење његове улоге у усташком покрету и злочинима почињеним над Србима, Јеврејима и Ромима, са посебним освртом на систем концентрационих и логора смрти Јасеновац.

– Музеј жртава геноцида поздравља реализацију ове одлуке као значајан корак у борби против историјског ревизионизма и очувању културе сећања на жртве геноцида и других злочина почињених током Другог светског рата – додали су у овој установи.

Историчар Миле Бјелајац наглашава за Курир да је овај потез Мадрида доказ да правна држава у Шпанији функционише, али и шаље јасну поруку остатку Европе.

– То сведочи о доследности примењивања правне државе у Шпанији. Пожељно је да и остале чланице Европске уније ускоро следе такав пример. Ова одлука представља недвосмислену осуду онога што се дешавало у време Независне државе Хрватске. Истовремено, потврђује да су злочини који су тада почињени с правом препознати и верификовани као геноцид – каже Бјелајац.

Према његовим речима, друштва која почивају на демократским вредностима не смеју да пружају јавне почасти особама одговорним за масовне злочине.

– Успомене на такве личности и право на јавне почасти морају бити искључени. У многим државама људи осуђени за издају, ратне злочине и најтежа кривична дела сахрањивани су без имена и посебних обележја. Таква пракса постојала је и у некадашњој ФНРЈ – истиче историчар.

Говорећи о самом Лубурићу, Бјелајац подсећа да је реч о једној од централних фигура усташког апарата смрти.

– Лубурић је био један од највећих крвника тог периода. Био је међу најистакнутијим спроводницима усташке политике истребљења и лично је учествовао у злочинима – закључује Бјелајац.

Подсетимо, гробница Вјекослава Макса Лубурића у шпанском граду Каркајшенту годинама је представљала предмет спорова због истакнутих усташких обележја и натписа који су, према оценама историчара и организација за људска права, величали једног од најодговорнијих људи за злочине почињене у време Независне државе Хрватске.

Због тога је његов маузолеј уврштен у шпански Каталог симбола и елемената супротних демократском сећању, који је формиран на основу Закона о демократском сећању усвојеног 2022. године.

Тим законом предвиђено је уклањање свих јавних обележја, симбола, споменика и садржаја који величају тоталитарне режиме, њихове представнике или злочине почињене над цивилним становништвом.

Након вишегодишњих иницијатива Музеја жртава геноцида из Београда, шпанске власти донеле су одлуку да са Лубурићеве гробнице буду уклоњени усташки симболи, као и да буду постављене информативне табле које ће посетиоцима пружити историјски утемељене податке о његовој улози у усташком покрету и злочинима почињеним над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата.

Ко је био Макс Лубурић

Вјекослав Макс Лубурић, био је управник система концентрационих логора у НДХ и практично архитекта логора Јасеновац, највеће кланице на Балкану, у којем је ножем, маљем и изгладњивањем убијено стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома.

Под његовом командом страдала су деца у логорима у Сиску и Јастребарском, његове јединице су 1941. у Лици убиле на стотине стараца, жена и деце, а један од најпотреснијих злочина забележен је 1945. када је у Сарајеву јавно обешено 55 грађана.

Због своје крвожедности, Лубурић се помиње и надимком „Месар“, а његова суровост изазивала је згражавање чак и међу нацистима.

У логору Јасеновац, како се наводи у неким сведочењима, организовао је и монструозна такмичења у којима су се усташки кољачи надметали ко ће заклати више људи за једну ноћ.

Пацовски канали и смрт

Након слома НДХ 1945. године, Лубурић је успео да побегне такозваним „пацовским каналима“ и уточиште пронађе у Шпанији, под заштитом фашистичког диктатора Франциска Франка. Тамо је, под лажним именом Висенте Перез, деценијама живео слободно и предводио екстремну усташку емиграцију.

Питање ко га је убио, није остало до краја разјашњено, јер је Илија Станић, којег је наводно врбовала Удба, неколико пута мењао свој исказ. Прво је причао да га је отровао, а како отров није деловао, ударио га је чекићем.

– У десет до једанаест Макс ме зове: „Илија, мени је зло! Видим поцрнео као земља. Диже се и повраћа. Поведем га у кухињу на чесму. Он повраћа у судоперу, а ја му руком пљускам воду по лицу. У трен узмем чекић и лупим га по челу: „Туп!“ Макс паде као свећа – испричао је Станић, али је 2009. променио причу, тврдећи да су усташу убила два члана Хрватског народног отпора.

За споменик се чека 2075. година

Споменик је подигнут 1976. и био је често мета протеста и напада антифашиста, док су локалне власти у више наврата указивале да представља морални и друштвени проблем. Лубурићевим потомцима су предлагали да се посмртни остаци преместе на неку другу локацију, али је то категорично одбијено.

Разматрана је и могућност принудне експропријације, али се од ње одустало уз процену да 2026. године истиче 50 година погребне концесије. Али рачуница је била погрешна. Испоставило се да је заправо знатно дужи рок – 99 година, јер се гроб правно води као пантеон, а не као обична гробница. То је онемогућило да се до 2075. изврши физичко уклањање свега што има везе за злочинцем, али није препрека уклањању усташких симбола и постављања плоче о злочнима овог крвника, чији је монструозни мозак осмислио једини логор за децу на територији целе поробљене Европе.

24.седам.рс