Адвокат Љубичановић: Хајка на тужилаштво не престаје, а ЗА ПОТРЕБЕ ПОЛИТИЧКЕ КАМПАЊЕ ствара се утисак да је кривична пријава свето писмо и да је Милић ослобођен.

Убиство на Сењаку
У случају убиства у ресторану „27“ на Сењаку јавност већ после месец дана добила детаљну реконструкцију догађаја, увид у доказе и образложење поступања тужилаштва, истовремено случај пада надстрешнице у Новом Саду, када је страдало шеснаест људи, после годину и по дана остаје обавијен велом тајне.
Иако се поступак у случају убиства А.Н. у ресторану „27“ на Сењаку наставља, а бивши начелник београдске полиције Веселин Милић и даље остаје под истрагом због сумње да као службено лице није пријавио кривично дело за које је сазнао у вршењу дужности, део опозиционих пропагандних платформи и мреже ботова, већ данима покушавају да читав случај сведе на политичку расправу о томе да ли неко некога „штити“ или „спасава“.
Међутим, најновије саопштење Вишег јавног тужилаштва у Београду јасно указује да се истрага води експедитивно и транспарентно. Тридесет дана након покретања истраге, тужилаштво је донело наредбу о њеном проширењу због кривичног дела тешко убиство и више повезаних кривичних дела, истовремено јавности представљајући до сада најдетаљнију реконструкцију догађаја.
Према наводима тужилаштва, Саша В. и Марио С. терете се да су као саизвршиоци на подмукао начин лишили живота А.Н. у ресторану „27“, док се Данка В. сумњичи да им је обезбедила оружје којим је кривично дело извршено. Истражни органи су, како се наводи, реконструисали кретање осумњичених, телефонске контакте, улоге појединих лица пре и после злочина, као и поступке којима су, према сумњама тужилаштва, прикривани трагови кривичног дела.
Истовремено, против више лица одређено је предузимање доказних радњи због сумње да нису пријавила кривично дело или су помагала извршиоцима након његовог извршења.
Међу осумњиченима је и бивши начелник београдске полиције, Веселин Милић, који се сумњичи за кривично дело непријављивање кривичног дела и учиниоца, за шта је запрећена казна затвора од пет година или више.
Ипак, можда и најзначајнији аспект читавог случаја није сама квалификација кривичних дела, већ начин на који је тужилаштво одлучило да комуницира са јавношћу.
Суочено са бројним спекулацијама, инсинуацијама и медијским конструкцијама, Више јавно тужилаштво у Београду учинило је нешто што се ретко виђа у домаћој правосудној пракси.Како су сами навели у саопштењу, због великог интересовања јавности за случај, Више јавно тужилаштво у Београду, практично је отворило предмет пред грађанима и детаљно изложило доказе на основу којих поступа.
Од снимака видео-надзора, преко анализе базних станица мобилне телефоније и телефонских листинга, до сведочења, материјалних трагова и налаза вештака, јавност је добила увид у читав поступак основу кога се доносе даље одлуке.
Тако је први пут у једном предмету од изузетног јавног интереса било могуће пратити готово из дана у дан реконструкцију спорне вечери, кретање актера, њихове међусобне контакте и радње које су, према сумњама истражних органа, уследиле након извршења кривичног дела.
Адвокат Драгослав Љубичановић коментарисао је тумачења појединих медија и рекао да се у јавности ствара атмосфера у којој се институционалне одлуке оспоравају без икаквог упоришта у доказима. Он упозорава да се уместо расправе о доказима све чешће води политичка кампања чији је циљ да се код грађана створи утисак да институције нешто прикривају.
„Саопштење Вишег јавног тужилаштва, које је једино позвано да утврди шта се ту десило, оспоравају, исмевају и покушавају да код грађана створе утисак да је нешто сакривено или није урађено како треба“, наглашава адвокат.
Оно што је, међутим, тешко оспорити јесте чињеница да је истрага у овом предмету вођена изузетно брзо. За свега месец дана прикупљени су бројни докази, саслушани сведоци, реконструисан ток догађаја и донета одлука о проширењу истраге на нова лица и нова кривична дела.
„Нека лица су приведена, одређен је притвор. Није се чекало месецима да се прикупљају докази, па да се тим људима продужава притвор неосновано, него је све рађено максималном могућом брзином“, истиче он.
Према његовим речима, критике које се данас упућују правосудним органима углавном нису засноване на доказима већ на политичким интерпретацијама.
„Сада се ствара једна општедруштвена хистерија у циљу некакве политичке кампање, а не у циљу долажења до истине шта се ту заиста десило“, упозорава адвокат.
Без обзира на то какав ће бити коначан судски епилог, овај предмет је већ сада постао преседан по нивоу транспарентности који је тужилаштво показало према јавности.
Зато случај „Сењак“ отвара и једно много важније питање, односно ако је могуће да грађани у року од месец дана добију детаљну реконструкцију догађаја, увид у доказе и образложење поступања тужилаштва у једном од најтежих кривичних предмета, онда се поставља питање зашто јавност ни после више од годину и по дана нема ни приближно сличан увид у истраге поводом пада надстрешнице у Новом Саду.
До данас нису објављене детаљне реконструкције догађаја, нису представљени кључни докази, нити су грађани добили јасна објашњења о томе докле су стигли поступци који се воде пред надлежним тужилаштвима, укључујући и Тужилаштво за организовани криминал.
Васељенска
