УДБА НЕ СПАВА: АНБ шпијунира и прати запослене!

Дио запослених у Агенцији за националну безбједност (АНБ) поднио је, крајем априла, анонимну кривичну пријаву Специјалном државном тужилаштву (СДТ), тврдећи да су сви радници те агенције незаконито под сталним надзором АНБ-а, путем апликације инсталиране на службеном мобилном телефону. Они су се, такође анонимно, обратили и Агенцији за заштиту личних података (АЗЛП) и Одбору за безбједност и одбрану.
Из СДТ-а, АЗЛП-а, као и предсједавајући скупштинског Одбора Никола Зиројевић потврдили су за ЦИН-ЦГ, да су добили ове дописе.
Према кривичној пријави коју је ЦИН-ЦГ имао на увид, службеници тврде да постоји основ сумње да је “у АНБ-у током 2025, најкасније од јуна, успостављен системски, масовни и неселективни ГПС, односно надзор локације запослених путем апликације ‘Hexnode фор work’, инсталиране на службеним мобилним уређајима, који је према расположивим сазнањима и даље активан у вријеме подношења пријаве, супротно уставним и законским гаранцијама права на приватност и заштиту личних података”.
Више неповезаних извора из безбједносног сектора са којима је ЦИН-ЦГ разговарао, потврдило је да је ова врста надзора запослених успостављена током 2025. године.
Апликација “Hexnode Фор Work” представља МДМ (Мобиле Девице Манагемент) систем, односно рјешење за централизовано управљање службеним уређајима, које омогућава администраторима да даљински инсталирају или ограничавају апликације, управљају одређеним функцијама уређаја и, зависно од конфигурације, прате податке попут локације уређаја.
Систем надзора се, како се наводи у документацији, примјењује “према свим службеницима АНБ-а, без конкретног и појединачно утврђеног основа или сумње у односу на одређене особе, без јасног разграничења радног и ван радног времена, без ваљано и транспарентно саопштене сврхе обраде, те без познатог интерног акта којим би унапријед били прецизно уређени правни основ, обим примјене, рокови чувања података, круг овлашћених корисника и одговарајуће заштитне гаранције”, пише, између осталог, у кривичној пријави СДТ-у, у коју је ЦИН-ЦГ имао увид.
Истиче се да је “одређеним категоријама запослених, нарочито оперативном кадру, налагано да службени мобилни телефон носе и ван радног времена ради сталне доступности за службене потребе”. Праћење запослених у том периоду “могло би обухватати и приватни живот запослених, њихово кретање, мјесто становања, навике, контакте и друге осјетљиве околности”, наводи група службеника АНБ-а у кривичној пријави.
Из СДТ-а су за ЦИН-ЦГ казали да је по овој кривичној пријави формиран предмет и да је у току извиђај.
У допису Одбору за безбједност и одбрану, који је ЦИН-ЦГ имао на увид, наводи се да “посебно забрињава могућност да је међу запосленима створен осјећај сталног надзора, психолошког притиска, несигурности и неповјерења, што може довести до аутоцензуре, нарушавања професионалне аутономије и одвраћања од интерног пријављивања евентуалних незаконитости и злоупотреба”.
Подносиоци пријаве траже од СДТ-а да провјери да ли су одређени људи у АНБ-у успостављањем оваквог система надзора починили кривична дјела неовлашћеног прикупљања и коришћења личних података, злоупотребе службеног положаја и несавјесног рада у служби. Од АЗЛП-а траже да се утврди да ли је дошло до кршења Закона о заштити личних податка, док од Одбора захтијевају да се ова тема испита у домену надлежности парламента.
РТЦГ
