Крај факултета као политичких штабова? На Филозофском у Новом Саду уведена евиденција присуства професора

На Филозофском факултету у Новом Саду од јутрос је уведена евиденција улазака и излазака запослених, што је, према речима декана Миловоја Алановића, учињено из безбедносних разлога и потребе да се води евиденција присуства на радном месту.

„У питању су безбедносни разлози и потреба да се води евиденција присуства“, изјавио је Алановић за агенцију Бета.

Нова процедура изазвала је реакције дела наставног особља. Професорка филозофије Невена Јевтић навела је да о томе није била званично обавештена и да је информацију добила од колега.

„Запослени нису обавештени о томе да ће улазак и напуштање зграде факултета бити документовани. Такође, не знамо ни из којих разлога се то ради“, рекла је Јевтић.

Поред главног улаза у зграду факултета постоји и улаз кроз кантину, где, према наводима појединих професора, већ дуже време постоји могућност неконтролисаног уласка и изласка лица без адекватне евиденције.

Међутим, део наставног особља поздравља одлуку управе факултета, сматрајући да је реч о кораку ка враћању редовног функционисања високошколских установа након вишемесечних блокада и политизације академског простора.

„Коначно се враћамо основним принципима рада. Професори примају плату да држе наставу, баве се науком и образују студенте, а не да факултете претварају у политичке штабове и центре за страначки активизам. Евиденција присуства је нормална ствар у свакој озбиљној институцији и не видим зашто би универзитет био изузетак“, каже за Васељенску један професор Филозофског факултета који је желео да остане анониман.

Он додаје да су блокаде током претходног периода озбиљно нарушиле аутономију универзитета, која подразумева слободу научног и наставног рада, а не претварање факултетских просторија у места за политичко организовање.

„Највећа штета није причињена држави, већ самом универзитету. Под паролом аутономије факултети су на појединим местима претворени у страначке просторије, а настава и научни рад гурнути су у други план. Зато је важно да се успоставе правила која ће важити за све и да се зна ко ради свој посао, а ко не“, наводи овај професор.

Према његовом мишљењу, мере које се уводе на Филозофском факултету требало би да постану пракса и на другим високошколским установама у Србији.

„Ово не сме да остане усамљен случај. Ако желимо да вратимо углед универзитета и поверење грађана у високо образовање, неопходно је да се на свим факултетима успостави одговорност и јасна правила функционисања. Универзитети морају поново постати места знања, а не политичких обрачуна“, закључује он.

Милутин Недељковић / Васељенска