Париз прекинуо сарадњу са Палантиром: Америка губи место у средишту француске контраобавештајне службе

служба

ДГСИ (Фото: Martin BUREAU / AFP / Profimedia)

Француска контраобавештајна служба (DGSI) донела је одлуку да прекине сарадњу са америчким технолошким гигантом Palantir и окрене се домаћој компанији ChapsVision, што представља један од најзначајнијих потеза европских безбедносних структура у настојању да смање зависност од америчких дигиталних платформи.

Званични повод за раскид сарадње било је недавно ограничење које су власти Сједињених Америчких Држава увеле када је реч о приступу једном од најнапреднијих модела вештачке интелигенције за кориснике ван САД. Тај потез у Паризу је протумачен као додатна потврда да се кључне технологије све више користе као инструмент геополитичког утицаја.

Одлука француских служби није изненађење ако се има у виду репутација коју Palantir већ годинама има у Европи. Компанију су 2003. године основали амерички предузетник Питер Тил, један од најпознатијих инвеститора из Силицијумске долине, и група сарадника блиских америчком безбедносном сектору. Од самог почетка развијала је софтвер за анализу огромних количина података за потребе ЦИА, Пентагона, ФБИ-ја и других америчких служби.

Палантир је током последње деценије постао један од најважнијих технолошких партнера западних обавештајних и војних структура. Његови системи коришћени су у антитерористичким операцијама, миграционим контролама, финансијским истрагама и војним мисијама НАТО држава. Посебну пажњу привукла је његова улога у украјинском сукобу, где се платформа користи за обраду обавештајних података, анализу бојишта и планирање војних операција.

Управо због таквих веза компанија годинама изазива неповерење у делу европске јавности и политичких кругова. Критичари указују да је тешко говорити о дигиталном суверенитету Европе док се најосетљивији државни подаци обрађују кроз платформе које су дубоко интегрисане у амерички безбедносни екосистем.

Истовремено са одлуком DGSI, француски министар оружаних снага Себастијен Лекорни најавио је нова улагања од 655 милиона евра у развој националних капацитета у области вештачке интелигенције. Порука Париза је јасна – Француска жели да изгради сопствену технолошку инфраструктуру која неће зависити од политичких одлука донетих у Вашингтону.

Међутим, питање је колико је тај циљ реално достижан у кратком року. Иако европске државе већ годинама говоре о потреби технолошке самосталности, зависност од америчких компанија наставља да расте. То се односи не само на системе вештачке интелигенције, већ и на cloud инфраструктуру, аналитичке платформе и напредне дигиталне сервисе који представљају основу савремених безбедносних и државних система.

Због тога одлука Француске има пре свега политичку и симболичку тежину. Она показује да европске државе све озбиљније разматрају питање дигиталног суверенитета, али истовремено открива колико је дубока њихова технолошка зависност од Сједињених Држава.

Софија Марић / Васељенска