БРИТАНСКИ ТЕЛЕГРАФ ОКРЕНУО ЛЕЂА БЛОКАДЕРСКОМ НАРАТИВУ! „Масан одговор из Брисела“ био важнији од доказа, Вучић осуђен пре истраге

Дуже и од годину дана прича о наводном „звучном топу“ била је један од главних адута блокадерског покрета и њихових пропагандних платформи у покушају да Србију представе као земљу која је против сопствених грађана употребила забрањено оружје. Оптужбе су се шириле муњевитом брзином, и многи страни медији прихватали су их као готову чињеницу, без сачеканих резултата било какве озбиљне истраге.

Међутим, након што је Више јавно тужилаштво у Београду изашло и јавност са саопштењем о сазнањима да је афера „звучни топ“ планирана два месеца пре него што се догодила, као и да покреће истрагу у том смеру, један по један западни медиј почиње да напушта наратив који је месецима доминирао јавним простором.

Текст угледног британског листа Телеграф отворено доводи у питање начин на који је читава афера представљана међународној јавности и упозорава да су многи донели пресуду много пре него што су се појавили докази.

Аутор текста подсећа да је након догађаја од 15. марта „свету представљена једноставна морална драма“, у којој су „стотине хиљада мирних демонстраната“ супротстављене власти која је наводно употребила звучно оружје против сопственог народа.

Међутим, како аутор наводи, „прича се брзо ширила јер се уклапала у постојећи наратив“, а председник Србије већ је био смештен у улогу „европског ауторитарног лидера“.

Најзначајнији део текста представља констатација да су многи медији и политички актери прихватили оптужбе као чињенице, иако за њих није било доказа.

„Проблем је у томе што је сигурност претходила потрази за доказима“, наводи аутор и додаје да су „у неким круговима докази третирани као сувишни у односу на потребе“.

Посебно је значајно што Телеграф подсећа да до данас „ниједан суд или независна истрага нису дефинитивно утврдили да је коришћено звучно оружје“, као и да је чак и Европски суд за људска права нагласио да не заузима став о томе да ли је такво оружје заиста употребљено 15. марта.

Аутор затим помиње  документацију коју је открило Више јавно тужилаштво у Београду, а која указује да су се још месецима пре спорног догађаја водили разговори о „звучном топу“ и његовим политичким последицама.

„Другим речима, појава несразмерне силе, која би изазвала међународну осуду, помогла би, а не нашкодила циљу демонстраната“, наводи британски лист.

Преноси се и тврдња тужилаштва да је циљ био „да симулирају употребу ‘соничног топа’ од стране државних власти“ како би се изазвали „паника у јавности и страх међу грађанима“, а потом створили услови за притисак из иностранства и политичку дестабилизацију земље.

Иако Телеграф наглашава да истрага још траје и да документа сама по себи не представљају коначан доказ, истиче да њихово постојање руши наратив о тврдњама које су долазиле од стране блокадера.

„Уместо тога, велики део коментара о Србији показао је супротан инстинкт, а оптужбе се представљају као чињенице“, пише Телеграф.

Према оцени аутора, афера „звучни топ“ постала је пример ширег проблема у западном политичком и медијском простору, где се сложене политичке ситуације своде на поделу на добре и лоше момке.

„Демонстранти се сматрају јединственим; стога се свака оптужба против владе третира као веродостојна. Вучић је приказан као ауторитаран; стога се свако порицање одбацује као пропаганда“, наводи лист.

У једној од најзначајнијих реченица текста аутор закључује да су либералне демократије, које иначе инсистирају на доказима и претпоставци невиности, у случају Србије врло лако одустале од сопствених стандарда.

„Када суде о владама које не воле, ти стандарди имају невероватну тенденцију да испаре“, упозорава Телеграф.

Због тога британски лист закључује да ако су првобитне оптужбе о „звучном топу“ заслуживале глобалну пажњу, онда и нове чињенице које доводе у питање тај наратив заслужују исту такву пажњу.

„Кредибилитет не зависи од тога да ли сте увек у праву, већ од спремности да ревидирате закључке када чињенице постану компликованије“, наводи се на крају текста.

Посебно је значајно што аутор одбацује покушаје да се читав случај искористи као основ за политичку пресуду председнику Србије и пре окончања истраге.

„Председник Вучић није ван сваке критике, нити би требало да легитимна питања о догађајима од 15. марта нестану само зато што су тужиоци покренули нову линију истраге“, наводи се у тексту.

„Али ни он не би требало да се сматра кривим јер многи у Бриселу не могу да толеришу његову политику вишестраног сврставања.“

Аутор подсећа да се Србија налази у сложеној геополитичкој позицији и да истовремено одржава односе са Европском унијом, Русијом, Кином и Сједињеним Државама, покушавајући да сачува стабилност и економски раст.

„Под Вучићем, земља привукла значајне стране инвестиције, модернизовала своју инфраструктуру и одржала један од најјачих рекорда раста на Балкану“, док „милиони српских бирача настављају да подржавају Вучића не зато што су жртве лажне свести, већ зато што верују да он нуди стабилност у све турбулентнијем свету“.

У једној од најупечатљивијих оцена читавог текста Телеграф закључује:

„То заслужује признање, чак и од његових критичара.“

На тај начин британски лист не само да доводи у питање тврдње о „звучном топу“, већ и отворено указује да је део западне

После месеци једностраних оптужби, ово је само почетак где један утицајан западни медиј отворено поставља питање да ли је прича о „звучном топу“ од самог почетка била политички инструментализована и да ли је управо очекивани „масан одговор из Брисела“ био важнији од саме истине.

Васељенска