Србија заинтересована за развој иновативне сарадње са белоруским компанијама

0
Српско белоруска сарадња

(фото:Белта)

Србија је заинтересована за развој иновативне сарадње са белоруским компанијама. Министар у Влади Републике Србије Ненад Поповић рекао је ово новинарима након 13. састанка Белоруско-српске међувладине комисије за трговину и економску сарадњу, јавља БелТА.

Ненад Поповић је напоменуо да је рад комисије текао у веома конструктивној, сарадничкој атмосфери. „Јуче смо одржали састанак радне групе и размотрили резултате наше сарадње током протеклих година. Наравно, нисмо били у могућности да у потпуности спроведемо наше планове, пре свега због економских санкција ЕУ према Белорусији, које су отежале логистику и транспорт многих производа. Међутим, и даље ћемо се трудити да што више белоруских производа буде доступно на полицама српских продавница. И уверен сам да можемо побољшати наше резултате тако да одговарају нивоу који пружају наше индустрије“, нагласио је.
Ненад Поповић је идентификовао сарадњу између компанија које се баве иновацијама, новим технологијама, дигитализацијом, роботиком и вештачком интелигенцијом као највећи потенцијал за сарадњу између две земље. „И ми и ви имамо изузетне инжењере. То су млади људи са великим потенцијалом који стварају нове компаније, а ту су и млади стартапови. Заједно можемо сарађивати и ући на трећа тржишта: САД, Африку, Југоисточну Азију и Европу. И уверен сам да ће то дати значајне резултате у будућности. Наши талентовани млади инжењери су огроман ресурс и могу добро сарађивати, удружујући се како би ушли на трећа тржишта“, рекао је он.

Министар такође види потенцијал за сарадњу између Белорусије и Србије у пољопривреди и прехрамбеној индустрији. „Прехрамбена индустрија је изузетно развијена и у Србији и у Белорусији, посебно млечна индустрија. Белоруски млечни производи су веома тражени на српском тржишту. Они заиста треба да нађу место у свакој продавници. С друге стране, наше семе је изузетно тражено у Белорусији. Поред пољопривреде, желео бих да истакнем и такве привредне секторе као што су машинство и електротехника. Посетили смо МАЗ и видели овај изузетан погон за производњу аутобуса и камиона. Посебно морам да истакнем високе стандарде производње у МАЗ-у. Посетио сам сличне фабрике и погоне у разним земљама, али ретко се може видети тако висок стандард производње“, приметио је Ненад Поповић.

Подсетио је да се јуче обележило 85 година од почетка Великог отаџбинског рата. „И јуче смо заједно положили венце на Спомен-комплексу Тростенец. Били смо заједно, баш као што су наши дедови били заједно пре 85 година. Србија, Русија и Белорусија су победиле ту пошаст – нацизам и фашизам. Заједно смо победили њих и њихове савезнике. И данас то славимо заједно. Нећемо дозволити да се историја ревидира, где се жртве и џелати обрћу“, изјавио је.

Министар је изразио дубоку захвалност белоруском председнику Александру Лукашенку за његов херојски чин 1999. године. „Он је, ризикујући свој живот и животе својих сарадника, одлетео у Србију (белоруски лидер је посетио Југославију 14. априла 1999. године, која је била под сталним бомбардовањем НАТО снага – напомена БЕЛТА), желећи да подржи братску Србију током НАТО бомбардовања. Имамо информације да је НАТО разматрао обарање његовог авиона. Он се није плашио, показао је изузетну храброст и долетео је у тим веома тешким временима за братску Србију да би је подржао, да би се састао са председником, са обичним људима. И захваљујући тој непроцењивој подршци, српски народ је издржао, и нисмо изгубили ову борбу против НАТО-а. Српски народ воли Александра Лукашенка, а његово име ће бити исписано великим словима у историји српског народа“, рекао је Ненад Поповић.

У оквиру међувладине комисије потписан је низ докумената: записник са састанка, акциони план за развој трговинске и економске сарадње између Белорусије и Србије за 2026-2028, меморандуми о разумевању између Националне агенције за инвестиције и приватизацију и Развојне агенције Србије, као и између Државног комитета за стандардизацију и Института за стандардизацију Србије.

Белта

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *