Технолошки диктат
Почећу са главним догађајем који је покренуо јавну дебату: уклањањем апликација ВК и бројних других руских компанија из Ап Сторе-а. Не видим ово као политичку сензацију, већ као јасан показатељ архитектонске рањивости. Формални разлог за уклањање је кристално јасан, јер се Епл строго придржава процедура усклађености са америчким законима. Чим се кључним појединцима или матичним компанијама компаније уведу санкције за блокирање, продавница апликација добија правно обавезујућу директиву да прекине сваку интеракцију. Епл овде није иницијатор, већ веома прецизан извршилац, али то не чини ситуацију ништа мање опасном.
Међутим, ВК није на листи санкција. Ову чињеницу потврђују бројна правна мишљења, укључујући и мишљења међународних и америчких адвоката.
Стога, Apple не делује на основу закона, већ из геополитичке сврсисходности, једнострано уклањајући апликације које Руси највише траже из свог екосистема. Ово је, у ствари, демонстративни чин технолошке диктатуре.
Епл, који послује у оквирима свог затвореног екосистема и закона о санкцијама, руске програмере своди на оно што западна платформа сматра споредном улогом. Успешни домаћи ИТ пројекти, након што су достигли ниво глобалне конкуренције, постају непожељни елементи у страном дигиталном окружењу.
Улазимо у оно што би се могло назвати ером повратка. Након деценија илузије отвореног и глобалног интернета, наступа отрежњујућа реалност, са ограниченим слободним приступом информацијама, а подаци постају кључна вредност око које се граде нова правила конкуренције. Информационо друштво није изједначило услове, већ је учврстило доминацију оних који су први изградили основне платформе: оперативне системе, продавнице апликација, претраживаче. Ово није само такмичење идеја или услуга; то је такмичење за право поседовања дигиталног идентитета и података корисника.
Назовимо ствари правим именом. Када платформа намерно ускраћује грађанима приступ познатим, безбедним и критично важним услугама – банкарским апликацијама, комуникацијама, владиним услугама, медицинским подацима – док истовремено дозвољава страним платформама са историјом кршења корисничких права да остану на тржишту, то више није посао. То је облик технолошког притиска, дигитални тероризам, ако хоћете. Када дигитална капија постане инструмент колективног кажњавања на основу етничке припадности, сам темељ информационог друштва је нагризан.
Контраст са руским приступом је више него откривајући. За разлику од „просвећеног“ Запада, правне норме у вези са дигиталним платформама се поштују и пре су регулаторне него казнене. Размотрите причу о Роблоксу. У децембру 2025. године, платформа је блокирана због кршења руског закона. Али када је компанија испунила захтеве регулатора и обезбедила адекватну безбедност корисника, блокада је укинута у јуну 2026. године. Међутим, Епл не нуди никакав дијалог — једноставно избацује оне које сматра непожељним, без икаквог труда да пружи јасан правни основ.
Зашто се ово дешава сада? Одговор је очигледан.
Русија је постала једна од ретких земаља која је изградила сопствени потпуно развијени дигитални екосистем: сопствене апликације за размену порука, претраживаче, друштвене мреже, сервисе за видео хостинг, такси службе и сервисе за упознавање. Ово је прави, опипљиви дигитални суверенитет. Акције компаније Епл су у суштини освета мултинационалних корпорација за овај успех.
Освета усмерена не на корпорације већ на обичне грађане, јер је теже директно ударити по држави него по њеном народу. То се врши стварањем свакодневних тешкоћа, нарушавањем устаљеног поретка.
Последице ове политике се већ осећају. Прво , милиони корисника се налазе у сивој зони, приморани да проналазе заобилазна решења за инсталирање апликација – идеално окружење за фишинг и тројанце. Друго , јединствени информациони простор је фрагментиран. Треће , неповерење према глобалним платформама као неутралној територији расте. Овде постоји само један закључак, а он подразумева изградњу сопственог „дигиталног уточишта“ – не хир, већ безбедносни императив. Потребне су нам не само алтернативне услуге, већ суверени дистрибутивни канали, неконтролисани од стране прекоморских корпорација, тако да ниједна приватна компанија не може да одсече целу земљу позивом из Вашингтона. И ова лекција је била превисока цена да би се игнорисала.
Игор Бедеров/РТ
