Археолози на Калемегдану пронашли нешто неочекивано

Кад се помисли на средњовековни Београд, углавном се помисли и на витезове и њихове моћне, оклопљене коње. Међутим, археолози су на Калемегдану, на Београдској тврђави, открили остатке животиња које нису баш очекиване за наше просторе.

Нова зооархеолошка студија показала је да међу 217 анализираних узорака има и костију камила.

„Ова студија представља прву зооархеолошку анализу остатака фауне са Београдске тврђаве, укључујући и први остеолошки доказ о присуству камила у средњовековном периоду на централном и западном Балкану. Београдска тврђава се налази на ушћу Саве у Дунав у Србији. Животињски остаци су прикупљени током ископавања 2014. године испред Источне капије Доњег града, из римских (1–2. век) и позносредњовековних (15–17. век) слојева, уз хронологију потврђену датирањем радиоактивним угљеником у оквиру самог истраживања“, навели су аутори студије.

Додали су да је анализиран укупно 271 примерак, што је обухватило таксономску идентификацију, дистрибуцију скелетних елемената, старосне и полне профиле, тафономију, биометрију и масену спектрометрију колагенских пептида (ЗооМС) за остатке камила.

У скупини из римског периода доминирају говеда, овце и козе, уз свиње и мали удео дивље фауне, што може указивати на клање млађих јединки првенствено ради конзумације меса.

Камиле на Београдској тврђави

Насупрот томе, позносредњовековна скупина показује већу таксономску разноликост: овце и козе, говеда, коње и камиле, при чему је већина животиња доживела зрелост, што сугерише њихово коришћење за секундарне производе као што су млеко и вуна, или као вучна снага.

Остаци камила, потврђени ЗооМС методом, пружају увид у трговину на велике удаљености и мобилност у региону.

Како се наводи, „ови налази откривају хронолошке промене у експлоатацији стоке, стратегијама узгоја и социо-економским интеракцијама, истичући интеграцију локалних и егзотичних животиња у економију тврђаве“.

„Упркос скромној величини узорака, ова студија показује вредност зооархеолошких истраживања за реконструкцију односа између људи и животиња, начина привређивања, као и ширих културних и економских трансформација на Београдској тврђави“, пише у студији.

Присуство камила на Београдској тврђави сугерише да ово место није било само војно и административно упориште, већ и тачка контакта у ширим системима трговине, транспорта и мобилности.

Тврђава: одбрамбени и административни центар

Београдска тврђава заузима један од најважнијих стратешких положаја у југоисточној Европи, на ушћу Саве у Дунав. Вековима је ова локација повезивала речне путеве, копнене коридоре и пограничне зоне између Балканског полуострва и Панонског басена.

Локалитет има дугу историју насељености, од праисторијских активности до римског Сингидунума и каснијих средњовековних утврђења.

Током римског периода, Сингидунум је служио као база легије IV Флавија Феликс, која је тамо била стационирана од 86. године ради контроле дунавске границе и подршке регионалној војној инфраструктури.

До позног средњег века, тврђава је остала главни одбрамбени и административни центар. Њен положај чинио ју је природним контролним пунктом за саобраћај дуж Дунава и широм Балкана.

Новоидентификовани остаци камила уклапају се у ову ширу слику кретања кроз густо повезани погранични пејзаж.

Како су се ту нашле камиле

Камиле нису очекиване животиње у стандардној средњовековној сточарској економији централног и западног Балкана. Налаз не значи нужно да су камиле биле уобичајене у средњовековној Србији, нити доказује постојање локалне традиције узгоја камила.

Опрезније тумачење је да су камиле стигле до тврђаве путем кретања на велике удаљености, највероватније повезаног са трговином, војном логистиком или транспортним мрежама.

У средњовековној и раној модерној Евроазији, камиле су биле цењене као товорне животиње јер су могле да носе тешке терете на велике удаљености. Њихово присуство у контексту тврђаве у Београду може одражавати кретање каравана, трговаца, војних залиха или административног саобраћаја кроз регион.

За археологе је ово важно јер су животиње често директан доказ економског понашања. Писани извори могу описивати руте, војске или трговину, али кости могу показати које су животиње физички биле присутне на неком месту и како су коришћене.

Неколико костију камиле не може само по себи реконструисати читаву мрежу. Али на тврђави смештеној између река, путева и политичких граница, оне су довољне да покажу да је средњовековни Београд био повезан са светом много већим од његових зидина, пише Телеграф.

Телеграф