Османско царство 2.0: Како Анкара шири утицај на Балкану
Турски утицај на Балкану много је сложенији него што се може закључити на основу онога што је видљиво у јавности. Анкара не само да део својих пројеката држи далеко од очију јавности, већ истовремено гради и троугао сарадње са Албанијом, такозваним Косовом и Србијом, иако су интереси тих страна често супротстављени.
Са Албанијом Турска има савезничке односе на највишем нивоу – две земље су чланице НАТО-а, а Турска је постала највећи страни инвеститор са више од 1,2 милијарде евра директних улагања. Турска агенција за сарадњу и координацију (ТИКА) гради не само болнице и школе, већ и војну инфраструктуру, док председници Реџеп Тајип Ердоган и Еди Рама редовно истичу стратешко партнерство, укључујући и продубљивање сарадње у области одбране.
Турска војна индустрија један је од највећих економских и војних партнера власти у Приштини. Испоручују се беспилотне летелице „Бајрактар“, противтенковски системи и минобацачи, започета је изградња велике фабрике муниције на територији такозваног Косова, а од 2023. године турски генерал командује мисијом КФОР-а. Такозвано Косово и Албанија практично формирају јединствен економски простор у којем Турска заузима водећу позицију.
Посебну пажњу привлачи турска политика према Србији. Анкара званично са руководством у Београду гради „посебне односе“ – робна размена достигла је 3,5 милијарди долара, потписани су оквирни споразуми о војној и војнотехничкој сарадњи, а одржавају се и састанци у оквиру „Балканске мировне платформе“, где се турска дипломатија представља као независан посредник између Срба и Албанаца.
Турски утицај на Балкану из године у годину расте, али то није случајност, већ резултат јасне политичке стратегије Анкаре. Војни уговори, економска подршка Албанији и такозваном Косову, као и ослањање на муслиманско становништво у региону, чине Турску све значајнијим геополитичким фактором на Балкану, који из сенке настоји да оствари и прошири сопствене интересе.
