ТИКТОК И ИНСТАГРАМ ДЕЛУЈУ КАО ЦИГАРЕТЕ? Научници објаснили улогу допамина и бесконачног скроловања

Дан нам почиње уз телефон, а често се исто тако и завршава – неколико секунди скроловања лако се претворе у сат времена, а алгоритми све боље и брже уче шта најчешће гледамо. Научници објашњавају зашто нас кратки видео-снимци толико ефикасно „хипнотишу“, као и како се такве технологије могу променити у будућности.

Када се пробудимо, у полусну отварамо ТикТок, Инстаграм или Јутјуб и почињемо да скролујемо, наставимо да их користимо током дана, па на крају и пред спавање – али шта нас заправо толико привлачи?

Научници су издвојили три кључна фактора, након анализирања више од 40 студија: Прво, садржај је персонализован за сваког корисника, па две особе не добијају исти низ видеа (што се најбоље види по страници „Само за тебе“ или „For You“). Затим, скроловање је практично бесконачно, а следећи снимак не може поуздано да се предвиди. На крају, само један мали покрет прста довољан је да прекинемо тренутни видео и одмах пређемо на нови.

То је другачије од телевизије или ранијих верзија друштвених мрежа. Стручњаци овај модел називају „економијом пажње“ – системом у коме је најважније што дуже задржати корисника. Зато се платформа као што је ТикТок може описати као огроман суперкомпјутер који непрестано учи из понашања милијарди људи како би што успешније привукао и задржао пажњу.

Допамин и бесконачни низ видеа, ефекат као цигарете

Кратки видео-садржаји мозгу веома брзо обезбеђују осећај награде, објашњава психијатар Ана Лембке са Станфорда. Покретне слике су саме по себи снажан стимуланс, а кратак формат ту реакцију додатно појачава. Зато многи људи несвесно прелазе са једног видеа на други, слично као што неко пали цигарету за цигаретом.

Када мозак често добија велике количине допамина, почиње да се прилагођава. Рецептори за осећај задовољства постају мање осетљиви, па је потребно све више стимуланса да бисмо осетили исти ефекат. Последица је да временом не тражимо видео да бисмо се осећали одлично, већ да бисмо се осећали „нормално“.

Кључ није само у томе што садржај нема крај, већ у томе што је пажљиво изабран баш за нас. По мишљењу стручњака, ТикТоков алгоритам непрестано спроводи хиљаде малих „експеримената“ над корисником и брже од њега открива који га садржај најдуже држи пред екраном.

Управо та комбинација свежих и непредвидивих видеа веома ефикасно побеђује досаду. Непредвидивост активира део мозга који је еволуирао да истражује и упорно тражи вредне ресурсе у неизвесном окружењу, те зато следећи видео делује као потенцијално „откриће“ које не желимо да пропустимо.

Шта кажу истраживања

У анализираним студијама су се као последице зависности од кратких садржаја често појављивали проблеми са концентрацијом, слабијом радном меморијом, већом анксиозношћу и депресивним симптомима, као и смањеном самоконтролом.

Ипак, водећа ауторка студије Марлене Ебстер наглашава да тренутно још нема довољно доказа да би се категорично тврдило да платформе са кратким видео-садржајима изазивају „брејнрот“ или екстремне допаминске ефекте. Зато се, уместо забрана, залаже за то да млади боље разумеју како функционишу и мозак и алгоритми.

Највећа промена можда тек долази – стручњаци предвиђају да ће вештачка интелигенција омогућити још прецизнију персонализацију, па ће системи не само препоручивати садржај, већ га и стварати за сваког појединца у реалном времену, преноси „Дојче веле“.

То значи да би разлика између онога у чему бисмо уживали и онога што нам се приказује могла постати све мања. Стручњаци верују да данашња индустрија пажње још није достигла врхунац и да је потенцијал генеративне вештачке интелигенције за задржавање људске пажње много већи од свега што смо до сада видели, а време ће показати колико далеко ће алгоритми наставити да се развијају.

рт