Блокадер признао да је „студентски покрет” политички експеримент и „мачка у џаку”

Такозвани „студентски покрет”, који се у делу јавности месецима представља као аутентична побуна младих, ушао је у фазу отвореног политичког профилисања, али без јасних представника, процедура одлучивања и познате изборне политике коју би спроводио. То је, практично, признао Иван Живков у емисији „Квака 23”, говорећи о природи овог покрета и очекивањима која су у њега полагана.

Живков је оценио да су срушене наде оних који су веровали да студенти доносе нешто другачије, ново и магично.

„И нажалост мислим да је то једно суочавање с тим да су наде већег броја људи да су ти млади студенти нешто другачије, нешто ново, нешто магично – срушене”, рекао је Живков.

Он је навео да се „студентски покрет” више не може посматрати као спонтана и неутрална појава, већ као структура која улази у процес политичког обликовања. Према његовим речима, неко тај процес усмерава и саветује студенте у ком правцу да иду.

„Студентски покрет је очигледно ушао у фазу свог политичког профилисања. Неко ко тим младим људима даје савете у ком смеру да се профилишу их очигледно саветује да треба да заузму тај неки конзервативно десни, патриотски курс и да ће тако имати бољи резултат на изборима”, навео је Живков.

На питање водитеља да ли то значи да није реч о аутентичном студентском ставу, већ о ставу некога ко их саветује, Живков је одговорио да јавност заправо не зна шта стоји иза тог покрета. Управо је ту, како је рекао, суштина проблема.

„Па ми заправо не знамо, јер је политички гледано студентски покрет једна врста политичког експеримента. Тако нешто не постоји у демократским државама. Нигде студенти не учествују на изборима. Поготово не на такав начин да се не зна ни ко су им представници, ни које су им процедуре одлучивања”, казао је Живков.

Овим је практично отворио три кључне тачке које доводе у питање целу конструкцију такозваног студентског покрета: прво, да студенти као покрет не наступају на изборима у демократским државама; друго, да се не зна ко су људи који их саветују и усмеравају; и треће, да јавност не зна ко би били њихови кандидати нити какву би политику спроводили после избора.

Живков је посебно указао да нису познати ни механизми унутрашњег одлучивања, као ни начин на који се бирају људи који у име покрета иступају у јавности.

„Ми не знамо ко је одабрао те говорнике за скуп у Краљеву”, рекао је он.

Када је водитељ додао да постоје индиције да је реч о локалном пленуму, Живков је нагласио да су то само индиције, али не и доказ да постоји јасна и транспарентна структура.

„Има индиција, али не знамо ко је. И у томе је читав проблем са студентским покретом, то је једна врста мачке у џаку. Међутим, ми заправо не знамо шта стоји иза тога, ко ће бити кандидати на изборима и какву ће они политику спроводити”, закључио је Живков.

Тако је у једном наступу сажета суштина проблема који се све чешће отвара у јавности: иза романтизоване слике о „студентском покрету” стоји политички пројекат без видљивих носилаца, без јасних правила, без познатих кандидата и без одговорности према грађанима који би, на изборима, требало да гласају за нешто што ни сами организатори нису јавно дефинисали.

Политика