ЧЕДОМИР АНТИЋ: Ако не желе равноправност Срба, нека у деловима Подгорице и Цетиња праве свој фашистички Дизниленд

Чедомир Антић оценио је да је однос дела црногорских власти и јавности према Србији последица настојања да се потисне српски идентитет Црне Горе, упозоривши да се културне, политичке и економске везе са Београдом често представљају као опасност, док се притисци који долазе из других суседних држава прећуткују или прихватају без озбиљнијег отпора.

Антић је, у интервјуу за подгоричку „Борбу”, рекао да се иза оптужби о такозваном малигном српском утицају крије недемократско разумевање државе и нације, засновано на ускраћивању равноправности значајном делу грађана Црне Горе.

Према његовој оцени, поједине политичке структуре у Подгорици настоје да за себе обезбеде подршку одређених кругова у НАТО-у и Европској унији како би наставиле политику која није у складу са уставним начелима, законитошћу и равноправношћу грађана.

Антић је за „Борбу” навео да се у делу црногорске политичке јавности као узор посматра однос према руском становништву у Естонији и предратној Украјини, уз уверење да би сличан модел могао да буде примењен и према Србима у Црној Гори.

Говорећи о историјским везама Србије и Црне Горе, Антић је указао да две државе, упркос блискости, током већег дела историје нису имале јединствену државну управу, просветни систем и културне институције.

Ипак, како је истакао, заједнички идентитет очуван је захваљујући Светосављу, Косовском завету и Српској православној цркви, која је и током социјалистичког периода била изложена прогонима и понижењима.

Управо то „дубинско српство”, на коме је, према Антићевим речима, утемељен значајан део историјског и културног наслеђа Црне Горе, изазива страх код оних који савремену црногорску државност желе да изграде на удаљавању од Србије и српског народа.

Антић је посебно критиковао политичке актере који се истовремено изјашњавају као Црногорци, Југословени и Срби, али одбацују Србију као матичну државу српског народа и противе се организованој сарадњи српских политичких, културних и националних институција.

Он сматра да такви кругови од Србије очекују безусловну подршку Црној Гори, док истовремено прихватају признање самопроглашене независности Косова и развијају блиске односе са представницима приштинских институција.

Према његовој оцени, Србија се од тих политичких кругова позива да објашњава и оправдава своју политику према Косову и Метохији, иако се у Црној Гори подржавају потези усмерени против територијалног интегритета Србије.

Антић је оценио и да се део црногорске политичке елите приближава Хрватској, рачунајући да би преко европских интеграција могао да обнови сарадњу са Демократском партијом социјалиста и да хрватски национални модел искористи као средство за даље потискивање српског идентитета.

Говорећи о односу Подгорице према Србији као најзначајнијем економском партнеру и кључном туристичком тржишту, Антић је рекао да су литије представљале велико изненађење за политичке структуре које су веровале да је српски национални идентитет у Црној Гори ослабљен или потиснут.

Литијски покрет показао је, како је навео, да српски идентитет, СПЦ и традиционалне везе са Србијом и даље имају дубоку снагу у црногорском друштву.

Антић је за „Борбу” указао да у Србији живи око 300.000 држављана Црне Горе, као и велики број људи пореклом из Црне Горе, због чега поједини политички кругови у Подгорици Србију посматрају као простор чије ресурсе и могућности могу несметано да користе.

Истовремено, када се из Србије постави питање равноправности Срба у Црној Гори, такви захтеви се, према Антићевим речима, проглашавају агресијом, мешањем у унутрашње ствари или деловањем у корист Русије.

„То је туђа ливада коју користе, а када људи са те ливаде питају за равноправност њихове браће у Црној Гори, нагрде их као агресоре и пријаве као руске агенте”, рекао је Антић.

Осврћући се на однос власти у Подгорици према Загребу, Антић је оценио да је попустљивост према Хрватској резултат страха од могуће блокаде европских интеграција, али и идеолошке блискости дела црногорске политичке елите са хрватским моделом изградње нације.

Према његовом мишљењу, оснивачи Покрета Европа сад политички су сазревали у периоду када су главну опозицију режиму ДПС-а чинили српски народ и његове странке, док је Србија била ослабљена, окренута сопственим проблемима и оптерећена југословенским наслеђем.

Антић сматра да је европска интеграција тада представљана као једини политички концепт који није био потпуно неприхватљив српском становништву, а који је истовремено био близак ДПС-у.

Он је навео да се делу црногорске политичке елите допада начин на који је Хрватска изградила савремени национални идентитет, ослањајући се на државно право, западну подршку и представљање различитих противника као заједничке опасности.

Такав модел је, према Антићевој оцени, тешко у потпуности применити у Црној Гори, али поједини политички актери и даље верују да га могу употребити као оправдање за ново приближавање ДПС-у и наставак антисрпске политике.

Антић је критиковао и различите стандарде према изјавама из Београда и Загреба. Док се, како је навео, свака порука из Србије дочекује као мешање у унутрашња питања, изјаве хрватских званичника о Боки Которској као хрватском културном простору пролазе без снажније реакције.

Такав однос он је повезао са политичком поданичком културом развијеном током владавине ДПС-а и са потребом дела политичке елите да пред спољним центрима моћи доказује дистанцу према сопственом српском пореклу.

Антић је поручио да Србија не треба да прихвата политичке концепте према којима би људи који не признају Србију као матичну државу српског народа истовремено имали право да утичу на њену унутрашњу и националну политику.

Истакао је да је годинама пре референдума подржавао независност и Србије и Црне Горе, али под условом да Срби у Црној Гори имају пуну политичку, националну, језичку и верску равноправност.

Према његовом ставу, Срби, као народ који представља значајан део становништва Црне Горе и има већинско присуство у црквеној и језичкој сфери, треба да добију статус конститутивног народа.

Тиме би, како је рекао, Црна Гора била призната и као српска држава, а не као национална држава усмерена против српског идентитета.

„Дража ми је била и остала макар и делимично српска Црна Гора него несрпска заједничка држава”, рекао је Антић за подгорички портал.

Он је нагласио да би демократска Црна Гора, заснована на равноправности, морала да води умерену, добросуседску и компромисну политику.

Уколико не постоји спремност да се Србима призна равноправан и конститутиван положај, Антић сматра да би требало разговарати о дубљој територијалној и политичкој децентрализацији земље, па и стварању два или три ентитета.

У оштрој формулацији, он је рекао да би они који одбијају равноправност Срба могли у деловима Подгорице, Цетиња, Бара и Даниловграда да граде сопствени „фашистички Дизниленд”, док би остали делови земље били уређени у складу са вољом становништва које у њима живи.

Говорећи о држању црногорске дипломатије према споровима са Хрватском око Морња, школског брода „Јадран”, Превлаке и имовинских питања, Антић је оценио да Министарство спољних послова више не заступа интересе свих грађана, већ је постало политички експонент једног мањинског националног концепта.

Према његовим речима, такав однос није почео са садашњим руководством дипломатије. Као пример навео је раније поступање Филипа Ивановића, који је, како тврди Антић, пре уласка у власт говорио у прилог правима српског народа, али је после добијања државне функције напустио такве ставове.

Антић је оценио да је садашња политика удаљавања од Србије и попустљивости према Хрватској наставак идеолошког и државног континуитета успостављеног у Црној Гори после 1945. године.

Као један од симбола те политике навео је рушење Његошеве капеле на Ловћену, тврдећи да је одлука била инспирисана хрватским културним и политичким круговима.

Подсетио је да су муслимански зидари, ангажовани на рушењу капеле, одбили да то учине, после чега су, према његовим речима, са Цетиња дошли добровољци који су извршили тај задатак.

Таква политика, закључио је Антић у интервјуу за „Борбу”, не може да донесе стабилност и успех, већ води новим поделама, неуспесима и фрустрацијама.

„Српски народ у Црној Гори свакако неће бити део тога”, поручио је Антић.

Новости