ПРЕДСЕДНИЧКА КАНДИДАТУРА МАРИН ЛЕ ПЕН РУШИ НАДЕ БРИСЕЛА: Француска ипак не добија наследника по узору на Мелонијеву

У бриселским круговима последњих месеци све чешће се могло чути да је Жордан Бардела, млади лидер Националног окупљања, за Европску унију мање ризична и мање непредвидива опција од Марин Ле Пен. Међутим, њена одлука да поново уђе у председничку трку за 2027. годину распршила је наде дела бриселске политичке елите да ће се француска десница окренути млађем и потенцијално прихватљивијем наследнику.

Марин Ле Пен је у уторак увече, гостујући уживо на телевизији ТФ1, потврдила да ће се по четврти пут кандидовати за председника Француске, и то истог дана када је осуђена на годину дана кућног притвора уз електронску наногвицу.

„Овде сам вечерас да вам кажем да сам кандидат за изборе 2027. године“, поручила је Ле Пен, чиме је окончала спекулације да би могла да се повуче и препусти председничку кандидатуру свом некадашњем штићенику Жордану Бардели.

Та одлука снажно је одјекнула у Бриселу, који је годинама једна од главних мета критика политичара Националног окупљања. Европски званичници, посланици и аналитичари већ месецима разматрају шта би за Европску унију значила победа Марин Ле Пен или Жордана Барделе на изборима у Француској.

Иако се у Бриселу сматра да би победа било ког кандидата Националног окупљања имала дубоке последице по ЕУ, више званичника и посланика приватно, али и јавно, описивало је Барделу као прагматичнијег и мање идеолошки оптерећеног политичара од Ле Пенове. Управо због тога у делу европских институција постојала је нада да би са њим било лакше сарађивати.

Европска унија улази у период тешких преговора о новом седмогодишњем буџету, као и у фазу настојања да продуби одбрамбену сарадњу. Због тога многи у Бриселу страхују да би председништво Марин Ле Пен значајно отежало постизање консензуса међу 27 лидера држава чланица.

„Оно што нас брине јесте претња екстремне деснице, напад на права европских грађана и политике које користе тим грађанима. Борићемо се против тога, без обзира на то како се они звали“, рекла је лидерка групе Социјалиста и демократа Ираче Гарсија на конференцији за новинаре.

Опрез је изразио и холандски посланик из редова Европске народне партије Дирк Готинк.

„Ко год да се кандидује, они су још далеко од кредибилног економског програма“, оценио је Готинк.

Пре него што је Ле Пен објавила одлуку, више европских посланика и званичника нагињало је Бардели, пре свега због његовог искуства у Европском парламенту и уверења да има мање идеолошки приступ питањима ЕУ.

„Мислим да је Бардела умеренији од Марин Ле Пен“, рекла је хрватска европосланица и потпредседница Европске народне партије Жељана Зовко.

Она је додала да Ле Пенова и даље носи политичко наслеђе свог оца Жан Марија Ле Пена, некадашњег лидера Националног фронта, познатог по умањивању значаја Холокауста. Ипак, Зовко је оценила да Бардела не би отишао тако далеко ка европском политичком мејнстриму као италијанска премијерка Ђорђа Мелони, посебно када је реч о европској одбрани и проширењу ЕУ.

Према њеним речима, победа Националног окупљања у Француској 2027. године, било са Ле Пеновом или Барделом, могла би да означи „крај европског пројекта какав познајемо“.

Летонски европосланик Иварс Ијабс из либералне групе Обновимо Европу назвао је Барделу „веома талентованим политичарем“ и поручио да би балтичке земље, из прагматичних разлога, сарађивале са било којим француским руководством.

Ипак, он је упозорио да је Бардела „веома скептичан према НАТО-у“ и да је у прошлости подржавао излазак Француске из војне командне структуре Алијансе.

„То је нешто што бисмо заиста желели да избегнемо, јер би то фрагментисало НАТО“, рекао је Ијабс.

У Бриселу се, дакле, није радило о томе да је Бардела био њихов избор, већ о процени да би он, у поређењу са Ле Пеновом, био прагматичнији саговорник за ЕУ и лидере за столом Европског савета.

„Између њих двоје, Бардела је пожељнији, али би и он представљао велики прекид у историјском односу Француске са Европском унијом“, оценио је Муџтаба Рахман, директор за Европу у аналитичкој кући Евроазија група.

За разлику од Ле Пенове, Бардела никада није обећавао укидање Европске комисије, излазак Француске из Европске уније, односно „фрексит“, нити напуштање еврозоне. Његов успон унутар странке као политичког наследника Ле Пенове поклопио се са ублажавањем готово свих ставова Националног окупљања о ЕУ након њеног пораза од Емануела Макрона у другом кругу председничких избора 2017. године.

Бардела се од Ле Пенове разликује и у економским питањима. Настојао је да ублажи делове њеног економског програма који изазивају нелагоду у Бриселу, пре свега обећање о спуштању законске старосне границе за пензију на 62 године. Истовремено је градио отворенији однос према пословним круговима и економским актерима, због чега га део посматрача види као класичнијег десног лидера у економским питањима.

„Он разговара са директорима компанија, мање је идеолошки настројен“, рекао је Рахман.

За разлику од Ле Пенове, Бардела је сигнализирао спремност за сарадњу са другим конзервативним лидерима у Европи, пре свега са Ђорђом Мелони и немачким канцеларом Фридрихом Мерцом. У интервјуу за немачки лист ФАЗ у мају, Бардела је навео да види „заједничке тачке“ са Мерцом у питањима смањења бирократије, миграционе политике, конкурентности и ублажавања зелених правила.

Европски званичници праве разлику између Ле Пенове и Барделе и када је реч о Русији. Ле Пенову годинама прате оптужбе за блискост са руским председником Владимиром Путином, посебно након што је њена странка узела кредит од банке повезане са Русијом за финансирање кампање 2017. године.

Иако се Ле Пенова дистанцирала од Русије након почетка руске специјалне војне операције у Украјини 2022. године, Бардела нема тај терет из прошлости. Са друге стране, његова младост и релативно мало искуство могли су унутар Националног окупљања бити виђени као слабост уочи избора 2027. године.

„У зависности од угла гледања, Барделино неискуство могло је да буде предност, али и велики изазов“, оценио је Рахман.

Ипак, нису сви у Бриселу разочарани одлуком Марин Ле Пен да се поново кандидује. Патрик Јаки, копредседник групе Европских конзервативаца и реформиста, у којој су и странке лидера Италије, Пољске и Белгије, оставио је отворена врата за могућу сарадњу и са Ле Пеновом и са Барделом.

„Желимо стварне промене у Европи и ако будемо могли да сарађујемо са ова два партнера, бићемо задовољни“, поручио је Јаки.