Сретеновић: О Србији у ЕУ не одлучује Пицула, већ Европска комисија и државе чланице

Историчар Станислав Сретеновић изјавио је данас да препорука Европске комисије о отварању Кластера 3 у преговорима са Србијом има много већу и значајнију снагу од онога о чему се дискутује у Европском парламенту, и истакао да иако неки политичари могу да слушају препоруке ЕП, на крају се политичка одлука у ЕУ доноси унутар Савета Европе и Европске комисије, јер су то две институције које имају највећу политичку тежину.

„Ту се најчешће решава питање у договору великих сила, у случају Србије то је увек договор Немачке и Француске. Некада мање земље могу да буду врло оштре према Србији, али у крајњем збиру се приклањају ономе што немачко-француски пар одлучи”, поручио је он за Тан‌југ.

Коментаришући то што је Европска комисија препоручила отварање Кластера 3 у приступним преговорима са Србијом због напретка које је остварила, док је друге стране у Европском парламенту одржана расправа о извештају о Србији известиоца те европске институције за Србију Тонина Пицуле, где је он поновио низ критика на рачун Србије и њене власти и позвао Комисију да заустави исплату у оквиру Плана раста за Западни Балкан, Сретеновић је истакао да се ту ради о две веома важне институције ЕУ које имају различиту природу исказивања својих одлука и ставова.

Како је објаснио, Европски парламент доноси политичку одлуку и препоруку која нема правни значај и која није обавезујућа, док је с друге стране Европска комисија типична политичка организација у којој се дискутује на политичком нивоу и у којој се формирају јасне политичке поруке које се примењују.

„То је плод међудржавних договора, дипломатских договора. Јуче је била једна дискусија на нивоу амбасадора земаља чланица који су припремили и ускладили заједнички став са којим онда ЕК наступа, Треба да разликујемо природу ова два става, која произилази из две различите институције, важне, али различите у смислу да њихове поруке имају различиту политичку и правну тежину”, навео је он.

На питање да ли Европска комисија, Европски парламент или државе чланице имају већи утицај на европски пут Србије, Сретеновић је истакао да је ЕУ врло комплексна институција, због чега треба водити рачуна о свим сегментима функционисања те институције.

Одлуке ЕК се крећу од одлука држава чланица до одлука неких заједничких тела у којима је и даље преовлађујући принцип јединства, изјавио је он и додао да треба анализирати институције, политичке актере, државе чланице, политичке односе унутар тих држава као и односе унутар политичких групација у Европском парламенту.

„То је веома комплексан систем ком треба приступати врло пажљиво, са анализом сваког од саставних делова тог комплексног систем”поручио је Сретеновић.

Одговарајући на питање да ли је ова препорука Европске комисије сигнал да се политика проширења враћа у први план, Сретеновић је рекао да је у овом тренутку то сигнал да политика проширења, после неколико година стагнирања, постаје значајнија, и оценио да је то можда производ покушаја да се Украјина и Молдавија интегришу у ЕУ зато што Европљани све више посматрају украјински и молдавски случај као геостратешки случај.

Према његовим речима, у том геостратешком тренутку ЕУ показује већи интерес за Западни Балкан и Србију, што не треба да чуди зато што постоје тенденције у ЕУ које иду ка томе да се на уштрб принципа и критеријума који су формирани још 1993. године иде ка неким геостратешким и идеолошким решењима.

„То може да представља велико запрепашћење код многих Европљана који и даље доживљавају ЕУ као институцију која има јасно дефинисане принципе на основу којих се улази у ЕУ. Ти принципи никада нису вечити, пример је Кипар, Бугарска и Румунија које су ушле мимо јасно испуњених принципа. У овом тренутку је тенденција можда више политичка, геостратешка, а мање чисто принципијална”, оценио је Сретеновић.

Политика