СВИ ЗАГОРКИНИ ЉУДИ У ТРЦИ ЗА ВРХОВНО ТУЖИЛАШТВО! Да ли су кандидати или потрошни пиони за њену будућност?
Крај владавине Загорке Доловац српским тужилаштвом све је ближи, а кадровски потези који се последњих недеља повлаче унутар тужилаштва све више личе на покушај да задржи утицај и након одласка. Осим тога, најновије кандидатуре оних који су годинама важили за њене најближе сараднике остављају утисак шаховски осмишљене стратегије чији је циљ да и после силаска са функције на кључним местима остану људи способни да јој обезбеде политичку и институционалну заштиту. Питање је само да ли су ти људи заиста кандидати за највише функције или пиони у последњој кадровској партији Загорке Доловац, спремни да, уколико то буде неопходно, буду жртвовани како би она обезбедила што повољнију позицију за време након одласка из Врховног јавног тужилаштва.
Након рекордних шеснаест година столовања на челу врховног јавног тужилаштва, Загорки Доловац следеће године истиче последњи мандат. По свему судећи, то ће бити и последња година. Истовремено блокадерске пропагандне платформе којима је из сенке дошаптавала чланке којима су одржавали њену, али и позицију њених најближих сарадника, сада пажњу јавности покушавају да усмере искључиво на кандидатуру главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненада Стефановића за Врховно јавно тужилаштво. Међутим, готово непримећено пролазе друге много битније чињенице, да су за најважније функције у српском тужилаштву конкурисали управо кадрови који се годинама сматрају најближим кругу Загорке Доловац.
Највећу пажњу привлачи кандидатура Иване Поморишки, која је истовремено конкурисала и за место јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал и за место у Врховном јавном тужилаштву. У правосудним круговима оваква ситуација оцењује се као преседан, јер се истовремено конкурише за две од најзначајнијих функција у тужилачком систему и то са позиције нижег тужилаштва, у овом случају основног тужиоца.
Поморишки је у жижу јавности доспела као једна од најближих сарадница Загорке Доловац. Њена биографија готово да личи на филмски сценарио. Од председнице Омладине Лиге социјалдемократа Војводине и аутономашице која је својевремено претила паљењем српских судова, захваљујући свом свекру Браниславу Поморишком, блиском Бојану Пајтићу и Ненаду Чанку, стигла је до места једне од најмлађих руководилаца тужилаштва у Србији. Након што је именована за главну јавну тужитељку Основног јавног тужилаштва у Панчеву, убрзо је напредовала на место главне јавне тужитељке Трећег основног јавног тужилаштва у Београду.
Да њене аутономашке везе никада нису прекинуте, у прилог говори и чињеница да су њене партијске колеге, попут Маринике Тепић и Александра Оленика, често у својим рукама имали поверљива документа, за која су многи сумњали да потичу баш из њеног тужилаштва. Крајем октобра прошле године, припадници УКП ушли су у Треће основно јавно тужилаштво, где се и даље води истрага поводом цурења информација у вези са осетљивим случајевима. Осим тога, Поморишки се протеклих две године јасно ставила на располагање блокадерском покрету, и попут Борисла Мајлата бившег шефа посебног одељења у Вишем јавном тужилаштву у Београду за високотехнолошки криминал, одбијала да води поступке против оних који су свесно учествовали у нападима на државу.
Истовремено, за јавног тужиоца ЈТОК-а недавно је изабран Борис Мајлат, некадашњи руководилац Посебног одељења за високотехнолошки криминал Вишег јавног тужилаштва у Београду. Мајлат је на обе позиције дошао преко Загорке Доловац. Без икаквог искуства, али са дебелом позадином, близак пријатељ и Ивани Поморишки, Мајлат је прво конкурисао за члана у Високом савету тужилаштва, међутим након фијска, Доловац му је као знак лојалности избоксовала позицију у ЈТОК-у.
За време Мајлатовог шефовања Посебним одељењем за борбу против високотехнолошког криминала, одељење је потпуно изгубило ауторитет. Док су претње, увреде и високотехнолошки криминал бујали, Мајлат је припаднике блокадерског покрета по правилу штитио, њихове претње и позиве на насиље сводећи на „слободу говора“, чиме је практично обесмислио постојање институције која је управо због таквих дела и основана. Но, имајући у виду досадањи рад Специјалног тужилаштва за организовани криминал, Мајлат ће се у овај Бермудски троугао изгубљених случајева у потпуности уклопити.
За Врховно јавно тужилаштво конкурисао и председник Изборне комисије Високог савета тужилаштва Небојша Поповић. Управо је прошле седмице Управни суд поништио одлуку Изборне комисије којом је била одбачена кандидатура јавног тужиоца Николе Ускоковића, утврдивши да је комисија поступала незаконито, што је озбиљно довело у питање кредибилитет њеног рада, а пре свега његовог председника Небојшу Поповића.
На листи кандидата налази се и Љуба Ђорђевић, кога део јавности препознаје као једног од тужилаца који је јавно подржавао блокадерски покрет. Међутим, поред тога, Ђорђевић се више пута доводио у вези са извесним Ненадом Ковачем, у подземним круговима познатијим као „Неша Роминг“. Извори из правосуђа наводили су да је Ђорђевић кум Неше Роминга и да је то један од разлога зашто истраге против Ковача и даље стоје у фиоци.
Иако је главни тужилац Првог ОЈТ Љубивоје Ђорђевић на функцији већ петнаест година, тачно колико и Загорка Доловац, јавност и даље не зна где је дипломирао јер је пре више од деценије одбио да покаже доказ о образовању позивајући се на приватност. Овакво скривање података, посебно јер је именован у време Демократске странке када су почеле прве афере са лажним дипломама, баца дугу сенку сумње на његов читав професионални пут.
Према информацијама из правосудних кругова, Зорица Стојшић, чувена као десна рука врховне тужитељке, планирала је иде у пензију, међутим, наводно је, на инсистирање саме Доловац, остала у Врховном јавном тужилаштву како би се до окончања њеног мандата очувала постојећа структура управљања.
Наредни избори у тужилаштву неће одлучити само ко ће заузети најважније функције, већ и да ли ће Загорка Доловац успети да сачува утицај када више не буде на челу система који је годинама градила. Управо зато многи актуелни конкурс виде као последње велико кадровско позиционирање пре промене на врху тужилачке организације.
Међутим, кандидати треба да знају једну важну ствар, а то је да ако Доловац процени да је цена сопствене будућности жртвовање најближих сарадника, историја институција показује да лојалност ретко представља гаранцију заштите. Када се води борба за опстанак, пиони су увек први на удару.
Софија Марић / Васељенска
