ПИЦУЛИНА ДИПЛОМАТСКА НЕМОЋ У БРИСЕЛУ: Хрватски европосланик бесан што Париз и Берлин не слушају његове уцене против Србије

Најновије излагање хрватског европосланика Тонина Пицуле у јавности јасно је показало његово дубоко незадовољство због чињенице да званични Београд одбија да капитулира пред притисцима из Брисела.

Познати лобиста против српских националних интереса искористио је гостовање на телевизији Н1 Хрватска поводом усвајања његовог извештаја о напретку Србије, документа који у Европском парламенту служи првенствено као инструмент за пребацивање одговорности на Београд и заустављање српских евроинтеграција.

Служећи се оштрим квалификацијама, Пицула је напао Србију, тврдећи да је од некадашњег потенцијалног покретача процеса постала „кочничар проширења”. Међутим, оно што хрватског европосланика највише погађа и што је морао јавно да призна, јесте чињеница да његови амандмани и покушаји блокаде немају никакав утицај на конкретне одлуке које се доносе у Паризу и Берлину.

Незадвољство потезима Париза и Берлина

Пицула је изразио отворено разочарање потезима Европске комисије, која је, након почетних изразито критичких тонова нове еврокомесарке Марте Кос, нагло променила курс и одлучила да ублажи реторику према Београду. Хрватски заступник је за овај дипломатски пораз Загреба директно окривио најмоћније западне државе, признајући да Србија има превелики геополитички значај да би је Брисел одбацио ради хрватских услова.

„Немачка и Француска, по мом мишљењу, утицале су на промену става Комисије, која није била доследна у својим оценама. Чини се да ће остати на покушају да се игнорисањем чињеница помогне ауторитарном режиму да остане на европском путу”, изјавио је Пицула, практично оптужујући Европску комисију да је постала обичан инструмент кроз који Емануел Макрон и званични Берлин остварују своје стратешке интересе на Балкану.

Хрватски европосланик је са посебном забринутошћу указао на чињеницу да водеће силе ЕУ и даље дају „ветар у леђа” Александру Вучићу, изражавајући жаљење што блокада Србије унутар Европског савета није потпуна, упркос томе што се осам држава чланица противи отварању нових преговарачких поглавља.

Покушај наметања туторства над регионом

Из Пицулиног излагања јасно се види да Хрватска и даље покушава да наметне улогу регионалног ментора који има право да Србији одређује правила понашања. Он је изразио забринутост због утицаја Београда на Босну и Херцеговину, Црну Гору и Косово и Метохију, чиме је заправо потврдио да европски фондови и План раста за Западни Балкан за политички Загреб представљају искључиво средство за економско уцењивање Србије.

Пицула је такође замерио Србији деценијски „антиевропски наратив” у медијима, показујући јасну озлојеђеност због тога што српски народ има висок степен националне свести и што идеја о безусловном испуњавању бриселских захтева више нема већинску подршку у српском јавном мњењу.

Унутрашњи раскол руши позицију Загреба

Поред напада на Београд, значајан део Пицулиног излагања био је у знаку признања унутрашњих слабости Хрватске. Он је навео да Хрватска, док покушава да дели лекције комшијама, заправо губи међународни углед због непрестаног рата између председника Зорана Милановића и премијера Андреја Пленковића.

Коментаришући њихов најновији сукоб око слања војске на параду у Паризу, Пицула је закључио да овај дугогодишњи политички анимозитет озбиљно нарушава улогу Хрватске као потенцијалног посредника у важним процесима. Док Србија развија стабилне и стратешке односе са највећим светским силама, хрватски државни врх води исцрпљујуће унутрашње ратове који, према Пицулиним речима, парламент и државне институције претварају у колатералне жртве.

Овај наступ хрватског европосланика представља још један доказ да део политичке елите у Загребу тешко прихвата реалност у којој су српски суверенитет и економски потенцијал за Париз и Берлин далеко важнији фактори од хрватских услова и извештаја Европског парламента.