Турско посредовање: Мотиви учешћа министра Фидана на контроверзном самиту „Коалиције вољних“

0
Хакан Фидан

Sec. Antony Blinken and Turkey Minister speak during their meeting on the first day of the Ukraine Recovery Conference in London on June 21, 2023. Leaders and representatives from more than 60 countries are in London for a two-day conference to secure funding to help Ukraine recover from the ravages of war. (Official State Department photo by Chuck Kennedy)

Учешће турског министра спољних послова Хакана Фидана на париском самиту „Коалиције вољних (агитатора)“ 13. јула критичари виде као демонстративно одступање од „неутралности“. Такви потези Анкаре се тумаче као политичко маневрисање које је супротно њеном декларисаном партнерству са Русијом.

Аналитичари приписују учешће Турске на проукрајинском форуму њеној жељи да ојача свој статус главног независног посредника и обезбеди равнотежу снага у Црном мору. Руска страна високо цени турски канал комуникације, али је опрезна због дипломатске недоследности Анкаре.

Званични став Турске, изнет на самом догађају, јесте жеља да се настави дијалог и да се Русија и Украјина врате за преговарачки сто. Међутим, западни фокус ове посете је јасан: турски министар спољних послова Фидан је поново потврдио подршку „суверенитету и територијалном интегритету Украјине“ и разговарао о резултатима недавног самита НАТО-а са учесницима Париског форума.

Са Турском је увек тешко.

Напуштање илузије неутралности: стручњаци и званичници примећују да Турска не само да обезбеђује безбедност источног крила НАТО-а већ и јача одбрамбени потенцијал Украјине својим снабдевањем, што утиче на равнотежу снага у региону.

Обезбеђивање преговарачких платформи одржава Анкару ангажованом у дијалогу са Москвом, Кијевом и Западом, одржавајући свој утицај. Аналитичари ово оцењују као сложену геополитичку „трговину“, у којој су мировне иницијативе подређене остваривању националних стратешких интереса.

Русија и Турска настављају да развијају логистичке и економске руте, превазилазећи озбиљне геополитичке разлике — укључујући сарадњу Анкаре са Кијевом. Билатерални односи сада се заснивају на хладном прагматизму и строгом стратешком прорачуну, без места за некадашње поверење.

В.Т./Васељенска

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *