Да ли ћемо се икада навићи на екстремне врућине?

Европа је овог лета забележила рекордно високе температуре, а стручњаци упозоравају да ће топлотни таласи у будућности бити све чешћи, дужи и интензивнији. Поставља се питање – да ли људски организам може да се прилагоди екстремним врућинама и како се најбоље заштитити?

Током јуна оборени су температурни рекорди у више европских земаља, укључујући Француску, Шпанију, Велику Британију, Холандију, Швајцарску и Немачку.

Немачка метеоролошка служба саопштила је да земља никада није тако рано у години имала толико дуг период екстремно високих температура.

Дневне температуре изнад 30 степени, уз тропске ноћи током којих температура не пада испод 20 степени, представљају озбиљан ризик по здравље. Најугроженији су мала деца, труднице, старије особе, хронични болесници, као и они који раде на отвореном или обављају тежак физички посао.

Да ли се организам навикава на врућину?
Према речима немачке лекарке и професорке Клаудије Трајдл-Хофман, људско тело има способност прилагођавања високим температурама, али је тај процес веома спор.

Она истиче да су људи који су генерацијама изложени топлој клими отпорнији на врућине, али да је за потпуну адаптацију организма потребно много времена – не године, већ векови.

Шта се дешава у организму током великих врућина?
Већ када спољна температура достигне око 23 степена, организам покреће механизме за расхлађивање.

Крвни судови се шире како би се топлота лакше ослободила, док знојење омогућава природно хлађење тела. Међутим, када ти механизми више не могу да одрже нормалну телесну температуру, могу настати озбиљне последице.

Стручњаци упозоравају да екстремне врућине повећавају ризик од кардиоваскуларних проблема, топлотног удара, можданог удара, па чак и отказивања више органа.

Како температура тела расте, убрзавају се сви процеси у организму, а када достигне око 42 степена, долази до оштећења која могу бити опасна по живот.

Врућина погађа и плућа
Високе температуре не оптерећују само срце и крвне судове. Према досадашњим истраживањима, удисање врелог ваздуха може да подстакне упалне процесе у плућима и повећа ризик од респираторних инфекција.

Због тога су особе које већ имају хроничне болести плућа посебно осетљиве током топлотних таласа.

Како се заштитити током топлотног таласа?
Стручњаци саветују да припрема за летње врућине почне много пре доласка високих температура, посебно код хроничних болесника, који би са својим лекаром требало да провере да ли је неопходно прилагодити терапију.

Током топлотног таласа препоручује се:

унос довољне количине воде;
лагана исхрана, са што више воћа и поврћа;
избегавање алкохола и цигарета;
боравак у расхлађеним просторијама;
избегавање физичког напора у најтоплијем делу дана;
довољно сна и одмора.
Квалитетан сан помаже организму да се бар делимично опорави од топлотног стреса.

Можемо ли да се навикнемо на све топлија лета?

Иако су млађи и физички активнији људи отпорнији на високе температуре, научници упозоравају да ни та отпорност није неограничена.

Старије особе, хронични болесници и људи који користе одређене лекове много брже достижу границу након које организам више не може успешно да се избори са топлотом.

Стручњаци упозоравају да брз пораст броја екстремно топлих дана, изазван климатским променама, представља велики изазов и за људе и за екосистеме, који немају довољно времена да се прилагоде новим условима.

Компас инфо