Петар Бојовић – слављен и понижен

Српски војвода Петар Бојовић /1858-1945/, ослободилац Београда у Првом свјетском рату и један од најистакнутијих српских војсковођа, рођен је на данашњи дан 1858. године.

Херој у балканским и Првом свјетском рату

Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у српско-турским ратовима (1876–1878), а током српско-бугарског рата 1885. године истакао се изузетном храброшћу у борбама код Врапче, Сливнице, Драгоманског тјеснаца, Пирота и Цариброда (данашњег Димитровграда).

У Првом балканском рату 1912. и 1913. године је, као начелник Штаба Прве армије, изузетно допринио побједама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. године пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход Брегалничке битке, али и рата, преноси Срна.

Током Првог свјетског рата 1914. године командовао је Првом армијом у Церској бици, а након побједе ослободио је Шабац. Иако је био рањен, није напуштао своју дужност.

Послије напада Бугарске 1915. године успио је да са знатно слабијим снагама заустави њихово напредовање ка Косову, што је омогућило повлачење српске војске преко Албаније.

У јануару 1916. године Бојовић је, умјесто обољелог војводе Радомира Путника, постао начелник Штаба Врховне команде и организовао пребацивање војске на Крф и у Бизерту, а од септембра до новембра 1916. руководио је офанзивом у којој су заузети Кајмакчалан и Битољ.

Због неслагања са савезничком командом око организације Солунског фронта, у априлу 1918. године враћен је на мјесто команданта Прве армије.

Послије пробоја Солунског фронта његова армија ослободила је Велес и Овче поље, код Куманова разоружала бугарске снаге, разбила њемачку Другу армију јужно од Ниша и наставила продор без значајније помоћи савезника, који су заостајали око 200 километара.

На челу Прве армије 1. новембра 1918. године ослободио је Београд.

Одбио колаборацију са нијемцима и живио у притвору

Послије пуча 27. марта 1941. године Министарски савјет Краљевине Југославије реактивирао га је и поставио за врховног инспектора цјелокупне војне силе. Такође, именован је за помоћника врховног команданта Краљевске југословенске војске.

Послије Априлског рата одбио је да напусти земљу и остао у окупираној Србији. Њемачке власти покушале су да искористе његов углед, али је војвода одбио сваку сарадњу. Рат је провео под надзором окупационих власти, практично у кућном притвору. У писму је изразио подршку генералу Дражи Михаиловићу и Југословенској војсци у отаџбини.

Окупацију је провео под њемачком стражом у својеврсном кућном притвору. Писмом је пружио недвосмислену подршку генералу Дражи Михаиловићу и Југословенској војсци у отаџбини.

Комунисти га тукли и понижавали

Доласком ослободилаца, комунистичких власти, војводу су сачекале нове муке и понижења.

Приликом претреса куће, комунисти су из обијести разбацали униформу и ордење војводе, а њега вријеђали и тукли. Потом је једно вријеме провео као затвореник нових власти и том приликом преживио праву психо-физичку тортуру од које се није опоравио.

Војвода Петар Бојовић је послије пуштања из затвора убрзо преминуо у 87. години, понижен и пребијен од оних са чијим очевима и дједовима је ослобађао земљу.

Комунисти су казнили војводу јер је подржао покрет генерала Драже Михаиловића.

Сахрана уз пријетње и без почасти

Злогласна комунистичка тајна полиција ОЗНА објавила је по војводиној смрти преко Радио Београда поруку:

– Свако ко покуша да дође на сахрану Петра Бојовића, непријатеља наше Народноослободилачке борбе, биће ухапшен и кривично гоњен.

Није поштовано право на сахрану о државном трошку и његово тијело је на таљигама превезено 21. јануара на Ново гробље.

Легендарни српски командант сахрањен је без икаквих војних почасти у породичну гробницу у присуству породице и најближих пријатеља.

Катера.Њуз