Свети свештеномученик Сава Трлајић: „Главу дајем, ал’ свој народ не остављам“

Епископ горњокарловачки Сава Трлајић, један од најзначајнијих српских новомученика из периода Другог светског рата, рођен је 6. јула 1884. године у Молу, од оца Стефана и мајке Јелисавете. На крштењу је добио име Светозар. Основну школу завршио је у родном месту, док је Велику класичну гимназију и Богословију завршио у Сремским Карловцима. Правни факултет окончао је у Београду, а правосудни испит положио је на Правном факултету у Загребу.

Ђаконски чин примио је на Богојављење 1909. године, а свештенички на празник Светог Саве исте године. Од 1909. до 1927. године служио је као парохијски свештеник у Башаиду, где је оставио дубок духовни траг. Почетком 1927. године изабран је за референта, а потом и за секретара Светог Архијерејског Синода Српске православне цркве.

Као удов свештеник, монашки чин примио је 1929. године. Замонашен је у манастиру Крушедолу, произведен у чин архимандрита и постављен за старешину манастира. На месту настојатеља Крушедола остао је до избора за викарног епископа сремског. Хиротонисан је 30. септембра 1934. године у Сремским Карловцима, руком патријарха српског Варнаве.

Као викарни епископ сремски, до новембра 1936. године обављао је дужност председника Епархијског управног одбора Архиепископије београдско-карловачке. Потом је, до почетка 1937. године, био председник Црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке. Управо на тој дужности затекао га је избор за епископа горњокарловачког са седиштем у Плашком. Свечано је устоличен 4. септембра 1938. године.

Делатност епископа Саве

Епископ Сава Трлајић био је познат као ревностан архијереј, посвећен духовном животу, пастирском раду и очувању Српске православне цркве. Посебно се истакао својим учешћем у борби против Конкордата између Краљевине Југославије и Ватикана, сматрајући да би његово усвајање угрозило положај Српске православне цркве.

Страдање епископа Саве у Другом светском рату

Почетак Другог светског рата епископа Саву затекао је у владичанској резиденцији у Плашком. Дана 21. маја 1941. године у Плашки је дошло око стотину усташа ради преузимања власти од Италијана. Одмах по доласку, епископ Сава проглашен је за таоца новоуспостављене Независне Државе Хрватске. Исту судбину доживели су и бројни свештеници Горњокарловачке епархије, међу којима су били протојереј Иса Ј. Пејновић, протојереј Милан Докмановић, протојереј Милан Рајчевић, јереји Петар Вучинић, Богољуб Гаковић, Милан Ђукић, Јаша Степанов, Ђорђе Стојановић и Станислав Насадил.

Два дана касније, 23. маја 1941. године, усташе су упале у владичански двор, иселиле епископа Саву и опљачкале резиденцију, одневши намештај у Огулин. Дана 8. јуна у двор је дошао усташки логорник Јосип Томљеновић, који је преузео епархијски новац и хартије од вредности, а епископу наредио да напусти канцеларију јер његово присуство „није ни пожељно ни потребно“.

Недуго потом Томљеновић је наредио епископу Сави да напусти Плашки и оде у Србију. Епископ је то категорично одбио, истичући да је законити епископ горњокарловачки и да не може оставити своју епархију и свој народ. Том приликом изговорио је речи које су постале симбол његовог исповедништва:

„Главу дајем, ал’ свој народ не остављам.“

Хапшење и мучење

Епископ Сава ухапшен је 17. јуна 1941. године, заједно са тринаест угледних Срба из Плашког и више православних свештеника, међу којима су били Богољуб Гаковић, Ђуро Стојановић и Станислав Насадил. Сви су затворени у шталу Јосипа Томљеновића, где су више од месец дана били изложени свакодневном мучењу, батинању и понижавању.

Дана 19. јула 1941. године усташе су затворенике повезале жицом, сврстале по двојицу и спровеле до железничке станице у Плашком, одакле су транспортовани у Госпић. На станици су провели читаву ноћ. Најтеже је било епископу Сави, коме, иако је био окован у ланце, није било дозвољено ни да седне.

Последњи дани епископа Саве Трлајића

Епископ Сава и група Плашчанских новомученика стигли су у Госпић 20. јула 1941. године, где су у затвору настављена мучења и злостављања.

Према подацима које у својој књизи Српска Црква у Другом светском рату наводи епископ захумско-херцеговачки др Атанасије Јевтић, епископ Сава је 8. августа 1941. године последњи пут виђен у дворишту казненог завода у Госпићу, где је везан стајао изложен киши и наставио да достојанствено подноси мучење.

Средином августа 1941. године око две хиљаде Срба из госпићског затвора одведено је према Велебиту. Међу њима је био и епископ Сава Трлајић. На основу доступних сведочанстава сматра се да је убијен на Велебиту, где су усташе током лета 1941. године извршиле масовне злочине над српским становништвом. Тачно место и околности његове мученичке смрти до данас нису поуздано утврђени.

Током рата Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве више пута је безуспешно интервенисао код власти ради ослобађања митрополита Петра и епископа Саве.

Сведочанства о мученичкој смрти

Свештеник Јован Силашки је у часопису Банатски весник, гласилу Банатске епархије, објавио сведочење под насловом „Главу дајем, ал’ свој народ не остављам“, у којем је пренео сећања на епископа Саву Трлајића и сведочанство једног очевица његовог страдања.

Према том сведочењу, усташке власти су од епископа захтевале да напусти своју епархију, али је он то одлучно одбио. После хапшења био је изложен суровом мучењу, а приликом одвођења на стратиште, везаних руку благословио је своју мајку, која је стајала поред цркве покушавајући да га последњи пут види.

Неколико година након рата, у цркву у Башаиду дошао је непознати човек који је тадашњем управнику поште Сави Сараволцу испричао да је био непосредни сведок мученичког страдања владике Саве. У свом потресном сведочењу описао је сурова мучења којима је епископ био изложен пре него што је предао душу Господу, наводећи да су његови посмртни остаци највероватније бачени у једну од велебитских јама.

Иако многи детаљи његове смрти никада нису у потпуности расветљени, мученичко страдање епископа Саве Трлајића остало је једно од најпотреснијих сведочанстава прогона Српске православне цркве и српског народа у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата. Због своје непоколебљиве вере, верности Цркви и одбијања да напусти свој народ, Свети свештеномученик Сава Трлајић данас се поштује као један од најзначајнијих српских новомученика XX века.

Компас инфо