Ђердап 3 постаје највећа батерија у Европи: Заједно га граде Србија и Румунија

Меморандум о разумевању који олакшава размену информација за пројекат реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 потписан је у Букурешту, чиме је покренута нова фаза у развоју овог колосалног пројекта. Документ су оверили министарка рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић и премијер те вршилац дужности министра енергетике Румуније Илие Боложан.

Изградња реверзибилне хидроелектране (РХЕ) Ђердап 3 представља највећи енергетски подухват који Србија тренутно развија. Овај систем има потенцијал да постане највећа батерија за складиштење струје на целом европском континенту, што ће Србији донети огромне предности у виду складиштења електричне енергије, балансирања мреже и лакше интеграције обновљивих, чистих извора. Овај корак је витални ослонац за нову еру енергетике која наступа и наставак је успешне шестодеценијске сарадње две земље на Дунаву.

Завршене темељне анализе и почетак просторног планирања

Вишегодишњи рад стручних тимова већ је резултирао завршетком прелиминарних студија и анализа. Израда просторно-планске документације и дела пројектно-техничке документације почиње већ током ове године са српске стране, док заједничка српско-румунска радна група редовно размењује техничке податке како би се осигурала несметана реализација.

Развој РХЕ Ђердап 3 прати одредбе Споразума о стратешкој сарадњи у области енергетике између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава. На основу тог документа расписан је јавни позив за компаније на који се одазвало шест заинтересованих фирми, а процес вредновања пријава биће окончан веома брзо. Енергетска инфраструктура и регионална безбедност биће додатно учвршћене кроз предстојећи стратешки дијалог и потписивање новог меморандума са САД.

Партнерство у хидроенергетском сектору ослања се на дугу традицију започету још 1963. године када је потписан први споразум о изградњи система Ђердап на Дунаву и основана заједничка комисија. О континуитету ове сарадње најбоље говори податак да је заједничка комисија до сада одржала 104 седнице, од којих је последња била у новембру 2025. године.

Ширење мреже на гасоводни и нафтни сектор

Изградња гасне интерконекције Србија–Румунија, капацитета од најмање 1,6 милијарди кубних метара годишње, још један је заједнички пројекат који напредује. Завршетак српске деонице гасовода од Мокрина до румунске границе, у дужини од 13,1 километара, планиран је за 2027. годину. Овим пројектом Србија добија директну везу са гасним коридором БРУА, што доноси потпуно нови правац снабдевања природним гасом. Уједно се разматра и велика реконструкција нафтовода за транспорт деривата између две државе ради безбеднијег и ефикаснијег транспорта горива.

Унапређење преноса струје и интеграција тржишта

Повезивање електроенергетских преносних система Србије и Румуније већ је успешно подигнуто на виши ниво завршетком деонице Трансбалканског коридора од Панчева до румунске границе. Кроз предстојећи пројекат Северног коридора планира се повећање прекограничног преносног капацитета за око 500 мегавата, док је коначни циљ потпуно интегрисање тржишта електричне енергије.

Заједнички рад на РХЕ Ђердап 3 отвара детаљне разговоре о свим економским ефектима, доприносу енергетској сигурности и утицају на животни стандард грађана, чиме Румунија потврђује позицију једног од најважнијих стратешких партнера Србије.

Компас инфо