Шта Видојковић крије о студентским пленумима и њиховим сарадницима

Марко Видојковић признао је да свесно не износи у јавност све што зна о студентским блокадама и људима који из позадине утичу на доношење одлука, јер је, како је сам навео, његов главни политички циљ пад режима председника Србије Александра Вучића.

Видојковић је, у разговору током ауторске емисије на Нова С у коју уређује са Ненадом Кулачином, практично потврдио да јавно ублажава своје ставове и прећуткује информације које би могле да компромитују блокадерски покрет, како не би угрозио његову улогу у борби против актуелне власти.

„Ми и даље имамо јасну рачуницу да је циљ пад овог режима. Те због те јасне рачунице ја ни не говорим све оно што знам”, рекао је Видојковић.

Овим речима отворио је питање шта је то што зна, а што намерно крије од грађана, као и колико су слика о студентским протестима и поруке које се пласирају јавности уопште потпуне и истините.

Он је навео да је још од децембра 2024. године био у контакту са студентима који су касније напустили протесте или су, према његовим речима, из њих били избачени.

„Име и презиме имају студенти с којима сам ја у комуникацији од децембра 2024, који су полако, али сигурно изашли или били избачени чак из протеста”, казао је Видојковић, али није открио о којим студентима је реч, због чега су се повукли и ко их је уклонио из покрета.

Признао је и да је његова безусловна подршка блокадама почела да слаби након једног од децембарских ограђивања студентског покрета.

„Промена, заокрет реторике према студентском покрету, у мом случају десио се када је било оно децембарско ограђивање. Ми смо тад стидљиво рекли да више не можемо безусловно да подржавамо студенте, јер не можемо да подржавамо све кретенске одлуке, чије год биле”, навео је Видојковић.

Посебно је указао на деловање такозваних спољних сарадника пленума, међу којима су, како је рекао, адвокати, аналитичари и различити стручњаци који формално нису студенти, али имају утицај на студентски покрет.

„Оно што је основни проблем, то су спољни сарадници пленума. Ту су адвокати, стручњаци, аналитичари, ови-они, који су заправо придружени део студентског покрета, а нису студенти и који имају очигледно одређени утицај на студенте”, изјавио је он.

Такво признање додатно подгрева сумње да се одлуке унутар блокадерског покрета не доносе искључиво на студентским пленумима, већ да у њиховом обликовању учествују и политички и интересни кругови који се не појављују јавно.

Видојковић је истовремено оценио да је Универзитет у Београду скренуо оштро удесно, наглашавајући да не подноси шовинизам и да ће се против њега борити без обзира на то са које стране долази.

Ипак, најупечатљивији део његовог наступа било је признање да у јавности намерно наступа умереније него што заиста мисли, искључиво због наде да студентске блокаде могу бити искоришћене за обарање Александра Вучића.

„Ја, из огромне наде да овај покрет може да допринесе рушењу Александра Вучића и његове банде, доста сам умерен у својим ставовима, само да знате. У својим јавно израженим ставовима”, рекао је Видојковић.

Потом је још отвореније признао да о студентском покрету приватно говори знатно оштрије, али да то намерно не чини пред јавношћу.

„Да знате колико их ја напушавам сам са собом или са људима којима могу да се изјадам, о чему је све ту тачно реч… Али то не радим јавно”, навео је Видојковић.

Његове изјаве тако су показале да део најгласнијих подржавалаца блокада свесно прави разлику између онога што заиста зна и мисли и онога што саопштава грађанима. Уместо потпуне истине о унутрашњим сукобима, спољним сарадницима и утицајима на пленуме, јавности се, према Видојковићевом сопственом признању, нуди пажљиво ублажена верзија догађаја, како би се сачувао покрет чији је крајњи циљ рушење председника Србије и актуелне власти.

Политика