Шта је био Конкордат и како је „крвава литија“ умало срушила Краљевину Југославију

Тај 19. јул 1937. године у Београду је био врео, али не само због летњих температура. Тог дана чинило се да у читавој држави, а нарочито у њеном главном граду, сви – од министара па до обичног народа – имају на уму само једну тему и једну реч: Конкордат. Били су то дани када је један међународни уговор изазвао кризу која је запретила да доведе до верског рата и сруши тадашњу Краљевину Југославију.

Шта је заправо Конкордат?

Конкордат је међународни уговор који Света столица (Ватикан) потписује са одређеном државом како би се регулисао правни положај Католичке цркве и њених верника у тој земљи. Њиме се дефинишу питања попут веронауке у школама, плаћања пореза, као и процедуре за именовање свештеника и бискупа.

Након Првог светског рата и стварања Краљевине СХС (касније Југославије), држава је поред већинског православног становништва добила и значајан број римокатолика (око 40%) и муслимана (око 10%). Из тог разлога, питање регулисања односа са Ватиканом постало је веома важно за тадашњу власт.

Позадина сукоба и политички циљеви

Први покушаји да се потпише Конкордат почели су још двадесетих година за време краља Александра Карађорђевића, али су преговори текли споро. Питање је дочекало Милана Стојадиновића када је постао председник владе 1935. године. Уз подршку кнеза Павла, Стојадиновић је одлучио да покрене ово питање из два кључна разлога:

Унутрашња политика: Надао се да ће регулисање положаја католика умирити хрватске сепаратистичке тежње и ублажити српско-хрватски сукоб који је био највећа рана краљевине.

Спољна политика: У време великих превирања у Европи пред Други светски рат, Стојадиновић је веровао да ће приближавање Ватикану побољшати односе Југославије са Италијом и ојачати њен међународни положај.

Уговор је потписан у Риму 1935. године и та вест је у први мах прошла готово незапажено. Међутим, прави пакао је настао када је споразум требало да буде изгласан у Народној скупштини.

Буђење отпора и оптужбе за „покатоличавање“

Против Конкордата је снажно устала Српска православна црква, предвођена патријархом Варнавом и Синодом, подржана делом интелектуалне елите и опозицијом која је у овоме видела шансу за рушење владе.

Највећи спор изазвао је члан којим се Католичкој цркви признавало право да „врши мисију у Краљевини Југославији“. У јавности се створио снажан утисак да је православна вера нападнута, да документ даје предност једној конфесији и да отвара врата прозелитизму („покатоличавању“). Тензије су додатно порасле када се здравствено стање патријарха Варнаве нагло погоршало, због чега се у народу пронео глас да га власт трује.

Крвава литија – 19. јул 1937.

Атмосфера је доведена до усијања 19. јула 1937. године, на дан када је у скупштини било заказано гласање о Конкордату. Истог дана, СПЦ је организовала литију за оздрављење оболелог патријарха, са планираном рутом од Саборне цркве до Храма Светог Саве.

Плашећи се нереда, полиција је забранила скуп. Када су свештеници, монаси и грађани ипак кренули у поворку, дошло је до бруталног сукоба са жандармеријом у улици Краља Петра, код зграде Народне банке. Жандари су немилосрдно тукли и народ и свештенство, а повређено је и неколико владика. Овај догађај је у српској историји остао запамћен као Крвава литија.

Смрт патријарха и епилог кризе

Упркос крви на београдским улицама, скупштина је 23. јула ипак изгласала Конкордат. Исте те ноћи, у својој 56. години, преминуо је патријарх Варнава. Његова смрт појачала је гнев верника, а Црква је реаговала бацањем анатеме (изопштењем) на све православне посланике и министре који су гласали за уговор. Члановима владе, осим министру војске, било је забрањено да присуствују патријарховој сахрани.

Иако је Стојадинловићева влада однела победу у скупштини, Конкордат је морао да потврди и Сенат да би ступио на снагу. Суочен са незапамћеним отпором цркве и народа, Стојадиновић је схватио да би даље инсистирање могло да изазове грађански рат. Влада је попустила – Конкордат никада није послат Сенату на усвајање и тако се завршила једна од највећих унутрашњих криза међуратне Југославије.

Компас.инфо