Одлазак Орбана није донео жељени ефекат: ЕУ и даље подељена око нових санкција Русији

Иако се након политичких промена у Мађарској очекивало да ће Европска унија лакше усвајати нове пакете санкција против Русије, преговори о 21. пакету рестриктивних мера показали су да највеће препреке више не долазе из Будимпеште, већ из самих држава чланица које настоје да заштите сопствене економске интересе.

Амбасадори Европске уније настављају разговоре о усвајању новог пакета санкција, али су бројне мере у међувремену ублажене или у потпуности уклоњене како би се постигла сагласност свих 27 држава чланица. Према дипломатским изворима, управо је потреба за једногласношћу поново открила дубоке разлике међу европским престоницама.

Нови пакет санкција, који је Европска комисија представила у јуну, први је након политичких промена у Мађарској и одласка Виктора Орбана са власти. Док је Орбан годинама био представљан као главна препрека оштријим мерама према Москви, сада је постало јасно да резерве према новим санкцијама постоје и у другим чланицама Уније.

Највећи отпор долази из Грчке, која се противи забрани да европске компаније превозе руски течни природни гас ка трећим земљама. Атина страхује да би таква мера могла да угрози грчку поморску индустрију, али и да подстакне пребацивање бродова под заставе држава у којима би контрола спровођења санкција била још тежа.

Поред питања енергетике, спор је изазвала и судбина Рајфајзен банке, након што је Аустрија затражила да се размотри питање њене имовине у Русији. Европска комисија је, према наводима дипломата, понудила да се о том питању разговара у оквиру неког од наредних пакета санкција.

Из коначног предлога уклоњене су и поједине мере које су се односиле на забрану увоза руске рибе. Неколико држава оценило је да би таква одлука негативно утицала на цене хране и европску рибопрерађивачку индустрију.

Још једна спорна тачка било је уврштавање патријарха московског и целе Русије Кирила на листу санкционисаних лица. Бугарска се томе успротивила, док је Италија указала на резерве Ватикана према санкционисању поглавара једне хришћанске цркве, због чега је та мера на крају изостављена.

Француска и Италија су, такође, затражиле ублажавање ограничења која су се односила на бивше припаднике руских оружаних снага, сматрајући да не постоји довољно јасан механизам за њихово спровођење.

Упркос бројним уступцима, предложени пакет и даље предвиђа искључивање већег броја руских банака из система SWIFT, као и проширење листе лица којима ће бити забрањен улазак у Европску унију.

Развој преговора показује да је, после двадесет претходних пакета санкција, Европска унија све чешће суочена са ограничењима која произилазе из различитих националних економских интереса. Очекивања да ће одлазак Виктора Орбана омогућити брже усвајање оштријих мера према Русији за сада се нису обистинила, јер су несугласице сада постале видљиве и међу државама које су раније своје резерве могле да сакрију иза мађарског вета.