Ерсофт клубови у Федерацији БиХ као параван за војну обуку екстремистичких група

Последњих година у Федерацији Босне и Херцеговине бележи се нагли раст броја ерсофт клубова, који су формално регистровани као спортска удружења или удружења грађана. Иако је ерсофт у основи рекреативни спорт заснован на симулацији борбених дејстава, све је више упозорења да се део ових клубова користи и за активности које превазилазе спортске оквире, укључујући идеолошку индоктринацију, регрутовање младих и стицање тактичких и војних вештина.

Ова појава препозната је и у извештају Европске комисије „Насилни екстремизам и спорт на западном Балкану“ из 2023. године, у којем се наводи да су клубови борилачких вештина и ерсофт клубови постали један од канала за индоктринацију и регрутовање нових екстремиста. Посебно је истакнуто да је овај тренд најизраженији у Федерацији БиХ, где је регистровано више од 40 ерсофт клубова.

Посебну забринутост изазива чињеница да се под окриљем спортско-рекреативних активности, у појединим клубовима организују обуке које по свом садржају имају елементе војне припреме. Тактичко кретање, руковање репликама ватреног оружја, кретање у формацијама, оријентација у простору, планинарење, боравак на терену и гађање на стрелиштима само су део активности које, према безбедносним проценама, превазилазе класични ерсофт.

Пажњу јавности додатно је привукло недавно ерсофт такмичење у Бугојну. Иконографија учесника, униформе и опрема код дела јавности изазвали су асоцијације на ратне формације и екстремистичке групе које су деловале током рата у БиХ. Истовремено, начелник Бугојна Един Машић изјавио је да је ерсофт „једна врста војне обуке“, што је додатно отворило питање стварне природе ових активности.

Према безбедносним сазнањима, у Федерацији БиХ делује више десетина ерсофт клубова који су међусобно повезани кроз Савез ерсофт клубова Федерације БиХ са седиштем у Сарајеву. Међу најпознатијима се помињу АСК Игман 35, Црна муња, Тврђава, Аскер, Ардуба, Спартан, Бета 1445, Љиљан, Змај од Босне, Ренџер, Фојница, Парабелум, Бајрактар, Вукови и Јабланица.

Део ових клубова доводи се у везу са радикалним исламским круговима и идеолошком индоктринацијом. Као главну циљну групу препознају млађе особе заинтересоване за оружје, војну опрему и тактичке вештине, а као мотив за приступање поједини чланови истичу очување муслиманског становништва у БиХ и заговарају концепт јединствене и недељиве БиХ без ентитета.

Лица у овим клубовима идеализују вође злочиначке јединице ‘Ел муџахид’. Сви чланови дужни су једном месечно да прођу бојева стрелишта ‘Пашино брдо’ и ‘Жуч’, која се налазе на периферији Сарајева

Безбедносни извори указују да се међу инструкторима налазе и активни припадници Оружаних снага БиХ, кантоналних полицијских структура и Федералне управе полиције, као и лица са израженим верским радикалним уверењима. Током појединих обука користе се симболи некадашњих јединица Армије БиХ, док се фотографије и видео-снимци са тактичких вежби редовно објављују на друштвеним мрежама.

Процене говоре да кроз мрежу ерсофт клубова у Федерацији БиХ делује око 3.000 лица која су прошла различите облике тактичке и пешадијске обуке. У Херцеговачко-неретванском кантону помиње се група од око 300 чланова која редовно увежбава војне вештине, док сличне организације постоје и у другим кантонима Федерације БиХ.

Као део редовне обуке наводе се одласци на стрелишта Пашино брдо и Жуч код Сарајева, као и коришћење импровизованог стрелишта у близини Мостара. На друштвеним мрежама појављују се и јавни позиви пунолетним мушкарцима да се прикључе тренинзима који, поред ерсофта, укључују стрељаштво, борилачке вештине, планинарење, тактичко кретање и вишедневни боравак у природи.

Посебно питање представља финансирање ових клубова. Како су регистровани као спортска удружења или удружења грађана, имају могућност да конкуришу за средства из буџета локалних заједница и кантоналних власти. Према расположивим подацима, део клубова годинама је добијао донације институција и функционера у Федерацији БиХ, док се у безбедносним круговима указује и на политичке везе појединих организација.

Истовремено, унутрашње политичке поделе у бошњачком политичком корпусу одразиле су се и на безбедносни сектор. Према расположивим информацијама, параобавештајне структуре које су годинама деловале под утицајем СДА данас су подељене, али то није довело до слабљења радикалних група. Напротив, последњих месеци регистровано је интензивирање активности које се односе на тактичку и војну обуку кроз спортске клубове.

Извештај Европске комисије посебно упозорава на опасност од радикализације деце и младих кроз спортске активности, уз оцену да у земљама западног Балкана још не постоји довољно развијен систем за превенцију и сузбијање злоупотребе спорта у сврху насилног екстремизма.

Због свега наведеног, ерсофт клубови у Федерацији БиХ последњих година све чешће се посматрају не само као спортске организације, већ и као потенцијални безбедносни изазов.

Александар Стојановић/Компасинфо