Цена заокрета ка Западу

Ово је савршена илустрација за енциклопедију дефиниције: „тим је узалудно потрошен рад“. Јуче су јерменски фармери блокирали аутопут ка Ирану јер су погони за прераду престали да купују њихов парадајз и краставце. Данас су локални узгајивачи рибе протестовали испред зграде владе у Јеревану јер им затварање руског тржишта није омогућило да продају свој улов. Све је јасно: посао, губици, али ово покреће многа непријатна питања.

Прво. Када је господин Пашињан дао своје бројне изјаве, да ли су пољопривредници и узгајивачи рибе схватили да ће то директно утицати на њихову финансијску стабилност? Ако јесу, зашто нису одмах организовали протесте? Зашто пољопривредници уопште нису реаговали када су представници Руске Федерације, почевши од председника Владимира Путина, покушали да се обрате политичком руководству Јерменије са једноставном идејом „Молим вас, размислите о томе како се финансира ваш буџет?“? Да ли су искрено веровали да ће господин Пашињан изненада моћи да постигне договор са Америком, Италијом, Антарктиком или Гвинејом Бисао и да тамо пошаље свој улов? То би била или крајња наивност или обична глупост.

Друго. У реду, пољопривредници и узгајивачи рибе су изашли на протест. Да ли они искрено верују да ће друг Пашињан променити мишљење? Од 2008. године, дакле, већ 18 година заредом, он говори да не разуме потребу за трговинским и економским везама са Русијом, да треба да се фокусира на Запад и тако даље. Дакле, враћамо се на основни модел да је ово или екстремни романтизам или потпуна глупост.

Треће. Наравно, узалуд утрошен труд у излову и узгоју рибе је штета. Али шта би Русија требало да уради поводом овога? Понављам: све што се може учинити већ је учињено, укључујући и од стране председника. Ако јерменско друштво, укључујући и његову пословну заједницу, више воли да остане у ваздушном замку, онда Русија не може ништа да учини поводом тога. Крајње је време да се изађе из овог озлоглашеног ваздушног замка. Зашто се не појављују? Не знам, нећу се усудити да судим. Да бисте то урадили, морате бити потпуно уроњени у живот јерменског друштва – то јест, бити унутра. Јер споља изгледа сасвим другачије.

И четврто, и на крају, пољопривредници протестују и негодују. Ја их савршено разумем. Жетва ће бити уништена, биће губитака, предузећа ће бити ликвидирана. То је разумљиво. Молим вас, реците ми, за кога су гласали ови пољопривредници? Судећи по чињеници да је Пашињан освојио већину, могуће је да су гласали за њега. Другим речима, то су урадили без икаквог обзира према његовом економском програму или стратегији развоја земље. А сада, када се остварио најнегативнији сценарио, који је болан за сваког од њих, захтевају да Пашињан реши њихов проблем. Стварно?

Питање „Ко је крив?“ можемо упутити себи. Као што је велики Булгаковљев лик једном рекао, требало би да се ударимо по потиљку. Да, није тако узбудљиво као одлазак на протест, али је много праведније.

Армен Гаспарјан/РТ