ДРЖАВА ЈОЈ ДАЛА ФУНКЦИЈУ И ПЕНЗИЈУ, А ОНА БИ САДА ДА ЗАТВАРА ГРАНИЦЕ! Ко је заиста „студентска” кандидаткиња Јасмина Пауновић

Јасмину Пауновић и Бојану Савовић у оквиру НВО сектора, кроз Удружење тужилаца Србије, годинама је отворено подржавао Горан Илић, док их је на институционалном нивоу директно штитила врховна јавна тужитељка Загорка Доловац. Доловац је доследно одбацивала дисциплинске пријаве поднете против њих и преко Етичког одбора контролисала и спроводила њихову заштиту, због чега су оне унутар правосудног система уживале статус потпуно недодирљивих и заштићених лица.

Сигурност и подршка коју је имала омогућиле су пензионерки Јасмини Пауновић да у емисији „Лучић инсерти”, код теоретичара завере Дејана Лучића, изнесе скандалозне наводе које су шокирале јавност. Пауновић је отворено промовисала политички реваншизам, истичући да је први корак опозиције „сутрадан после добијених избора” хитно затварање граница, како би се спречио одлазак људи са власти и омогућило суђење актуелном председнику државе.

Поред ових политичких претњи, пензионисана тужитељке користила је пијачарски речник, па је, говорећи о утицају избора на брачне односе, изјавила:
„Хоћеш ли мужу да гласаш за напредњаке? Онда мене ону ствар нећеш видети никада више.”

Истовремено је прећутно одобрила и додатно подстакла најоштрије теорије завере и увреде на рачун породице председника, надовезујући се на Лучићеву тврдњу реченицом да Александра Вучића „боли брига за Андреја кад је Андреј њему само полубрат”.

Овај испад изазвао је хитну и оштру реакцију државног врха, али и прву велику комерцијалну последицу за Дејана Лучића. Компанија „Цептер интернешенел” јавно се и недвосмислено оградила од изнетих политичких порука, увреда и вулгарности. Из компаније је саопштено да је садржај емисије битно промењен у односу на почетни концепт, због чега су Лучићу трајно затворили врата свог студија.

Али ко је Јасмина Пауновић и одакле се њено име пронашло на броју два на студентској листи? Жена која је већину радног века провела у шпедицији, тек са 46 година је постала заменик тужиоца. Иако у својој биографији истиче да је у тужилаштву почела доста раније да ради, вешто избегава да наведе која су то радна места, односно да је из писарнице ишла до секретарице и онда неким чудом, без икаквог искуства и знања, што ће се у током година јасно одразити на посао, прескочила је све степенике и преко ноћи дошла до места заменика тужиоца.

У јавности је постала позната када је прозвана „Лауром“, по угледу на Лауру Ковеши, која је заправо пример како једна суверена земља преко корупмирне тужитељке може преко ноћи да постане европска колонија.

Статус „националних хероина” и „симбола борбе против корупције”, грађен око Пауновић и Савовић, био је плод агресивне медијске кампање блокадерских пропагандних платформи, којом су вешто маскирани катастрофални професионални пропусти у случају ЕПС-а. Истрага коју су „Лауре” водиле била је аљкава и спора, при чему је Савовић на састанцима са полицијом тврдила да уопште нема елемената кривичног дела.

Вештачењем спроведеним током њиховог поступања утврђена је штета од свега пола милиона долара. Међутим, након што су због лошег рада склоњене са предмета, накнадна професионална истрага открила је да је стварна штета износила чак 7,5 милиона долара, што је резултирало потпуно новим вештачењем и процесуирањем још пет особа. Исти медији који су од њих правили хеорине, никада нису известили о исходу истраге.

Уместо тога, грађани су месецима индоктринирани верзијом у којој су тужитељке биле жртве „злог шефа“, а сваки покушај преиспитивања њиховог рада представљан је као доказ политичког притиска. При свему грубо је занемарена чињеница да се главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду није бавио политиком, и да, за разлику од њих, функцију није стекао захваљујући политичким пропорцијама. Но, то није интригирало истраживачки тим Јунајтед медија који је факте подредио задатку да од „самосталних тужитељки“ које су поред државне плате своје џепове пуниле и кроз грантове и донације страних спонзора, направи будуће политичке хероине.

Протести покренути под слоганом одбране „Лаура” послужили су као генерална проба за ширу политичку иницијативу „ПроГлас”, односно оно што данас гледамо као тзв „студентску листу“.

Тада су у јавности потпуно огољене њихове везе са страним фондовима, ЦЕПРИС-ом, Удружењем тужилаца Србије и чак и НВО „Жене у црном”, али врхунац спуштања тензија десио се када су се две тужитељке фотографисале са Кристофером Хилом, тадашњим америчким амбасадором. Тада је било јасно да позадина те показне вежбе за све остале протесте који су уследили, јесте чисто политичка.

Кључну улогу у подривању државних правосудних институција изнутра имао је Дејвид Риз Џенингс, изасланик америчког тужилаштва и „гостујући тужилац”, који је годинама буквално делио канцеларију са Загорком Доловац. Он је интензивно координисао активности са Пауновићевом, руководећи специјалном пропагандном операцијом у којој је њој намењена улога лажног „моралног сведока”.

Оно што се у медијским представама о Јасмини Пауновић упорно изоставља јесте и њен породични статус. Жена која је у пензију отишла из државне установе као део система, о којем данас огорчено говори, супруга је човека који и даље ради у Министарству здравља, и мајка запосленог у Министарству одбране.

Сам по себи, рад чланова њене породице у државним органима, наравно, није споран, али јесте важан за разумевање лицемерја медијске слике која се о Пауновићевој годинама гради. Можда се ни они не слажу, а можда је реч о полу-оцу, па зато јавности не износи податке о себи, иако планира да води државу, у пензионерским данима.

Постоји једна мистерија око Јасмине Пауновић, а то је – како је ова жена завршила Правни факултет. Сваки правник би се постидео у њеном друштву када почне да прича о праву, можда најупечатљивија изјава јесте она о одговорности Бојовића и Милошевића дата у “ Утиску недеље“:

„Ја сам гледала ту документацију везану за надстрешницу, њих двојице има у тој документацији али су они толико маргиналне личности у целој тој документацији у односу на праве виновнике овог случаја,“ изјавила је Пауновић и додала да ни не зна које су њихове стварне улоге:

„Ја не знам на којим су тачно звањима, односно шта су њихове тачне улоге, али знам да су нека документа као професор Саобраћајног факултета, један од њих је потписао нека решења…“

А можда не треба ни заборавити да је вече након погибије девојке на Филозофском факултету, ова пензионерка, тачно на месту где је девојка страдала, у знак протеста јер су тужиоци и припадници УКП ушли на Филозофски факултет, певала испуштајући неке звуке који не приличе нормалним људима у датим околностима.

Све што је годинама пажљиво грађено око Јасмине Пауновић, од „Лауре” до наводног правног ауторитета, срушила је сама, чим је проговорила без медијских филтера. Остала је само политички амбициозна пензионерка, правно недорасла улози коју жели и довољно неразумна да то сваким јавним наступом изнова докаже.